Tu kod ušća reke Topčiderke, gde se ukrštaju Žarkovački i Obrenovački drum nalazila se čuvena Gospodarska mehana. Skoro dva veka, tačnije 193 godine, ovo je bilo mesto na kome su se ljudi okupljali, trgovali, razmenjivali znanja i uživali ma kakve prilike bile, ispisujući svoje stranice života koje je Sava nosila dalje.

Mehandžija Obrenović

Gospodarska mehana je puštena u rad 1820. godine. Otvorio ju je gospodar Jovan Obrenović, rođeni brat Miloša Obrenovića. Veoma kreativno, ali i upozoravajuće, svoju titulu iskoristio za naziv ”radnje” tako da su su svi znali čija je.

Kada govorimo o Gospodarskoj mehani potrebno je znati u kakvim je okolnostima nastala. Naime knez Miloš, pored toga što je bio vladar, bavio se i, kako bi danas rekli, biznisom. Već od 1816. godine počeo je sa ekspanzijom uzimajući u zakup zemlju koju su držale turske spahije. Nadalje je, između ostalog, uzimao pod svoje krivo sve carine i skele kojima su prevoženi ljudi i roba preko Dunava i Save, i tako stvorio svojevrsni zatvoreni krug koji je donosio mnogo novca.

Gospodarska mehana je otvorena strateški na mestu gde je skela pristajala sa robom iz Austrougarske. Ova lokacija je bila veliki i važan trgovački čvor na kome se obavljao veliki protok informacija i novca. Zapravo, sve do sredine 19. veka, baš ova skela smatrana je primarnom vezom između leve i desne strane reke.

Gospodarska mehana bila je prvo mesto na kome su putnici i trgovci mogli da se posluže ićem i pićem uz prijatnu muziku, ali i da pazare sitne potrepštine od mehandžije. Sve na jednom mestu.

Tako je Gospodarska mehana od samog početka počela da okuplja trgovce i špekulante postajući omiljeno mesto za sklapanje dogovora, ali i mesto za provod u koje su dolazili ljudi iz Beograda i Žarkova.

Izvor informacija

Kao epicentar društvenog dešavanja Gospodarska mehana predstavljala je i odličan izvor informacija. Ovde se moglo čuti šta se dešava u čaršiji, o čemu narod razgovara, koje su vesti iz Austrougarske, šta će se dešavati sa cenom ove ili one robe...

Sve to znao je da iskoristi Miloš Obrenović. Navodno, knez je imao i svoje ljude koji su bili redovni gosti u Gospodarskoj mehani sa jednim zadatkom – prikupljanje obaveštajnih podaka. Ipak, voleo je da i sam potvrdi istinitost onoga što su mu prenosili.

Kako se govorilo, vladar je imao običaj da, često čak i prerušen, navrati u Gospodarsku mehanu. Ponašao bi se poput običnog gosta. Seo bi u neki ćošak, naručio jelo i vino, a zatim polako uživao slušajući kafanske abrove inkognito. 

Od sjaja do očaja

Još veći promet Gospodarska mehana počela je da pravi nakon 1895. i osnivanja Srpskog brodarskog društva i samog brodogradilišta. Dodatni značaj ovaj ugostiteljski objekat dobio je u 19. veku kada je u njenoj blizini postavljena Đumrukana. Ovo je, isprva, bio carinski punkt gde su selom pristizali šećer, povrće i slične namirnice, a odlazili prasići i drvena građa, da bi kasnije ovde bilo smešteno prvo beogradsko profesionalno glumište.

Nažalost, Gospodarska mehana više ne postoji na svom starom mestu. Lokal je zatvoren nakon izgradnje pasarele koja je onemogućila prilaz objektu – izuzev tramvajem, pa su i gosti prestali da dolaze. Zato je, nakon bezmalo, dva veka postojanja, Gospodarska mehana preseljena u Kosovsku ulicu i sada čuva staru tradiciju na novoj lokaciji.