Zamislite jedan grad, pa još glavni, gde mlad i obrazovan svet nema svoje mesto pod suncem – tamo gde može da se sastane, druži i polemiše o važnim temama. Pre jednog i po veka, taj mlad i obrazovan beogradski svet baš i nije imao mnogo izbora.

Boemi i intelektualci su se, doduše, redovno okupljali po prestoničkim kafanama. Osim toga bi im ostajale – ulice.

Ipak, Beograd je sredinom 19. veka već bio rasadnik učene mladeži koja je obrazovanje sticala po Evropi. Ostali evropski gradovi, za razliku od Beograda, imali su takva mesta za svoj mladi, kulturni svet.

Po principu zašto ne bismo i mi, Beograđani koji su se vratili iz Evrope dosetili su se da bi i oni mogli imati takvo mesto za sebe. Tu gde je danas zadužbina Nikole Spasića nekada se uzdizalo veliko zdanje društva "Sloga". Svojevremeno je to bila svojina kneza Aleksandra Karađorđevića, ali ta uža okolina – tačnije, centralni deo današnje Ulice kralja Petra (od Uzun Mirkove do Knez Mihailove) bila je među retkima gde nije bilo nijedne kafane.

Baš u nekadašnjoj "Slozi" na njenom gornjem spratu, obrazovana beogradska mladež pronašla je svoje mesto pod suncem. Nije to bila kafana u pravom smislu, već kasina u koju se dolazilo na društvene sastanke i zabave. Nakon što su se beogradski intelektualci sami organizovali, otvorena je 1869. godine Građanska kasina.

Bila je to prva ustanova te vrste u glavnom gradu. Ovde su mladi i učeni ljudi mogli bolje da se upoznaju, razmene ideje i pokrenu aktivnosti koje će, kako se pokazalo, definisati intelektualni i drušveni razvoj Beograda.

Foto: Wikimedia commons - Knez Mihailova početkom XX veka

Zbog čega su Beograđani rado provodili vreme na spratu nekadašnje "Sloge"?

Otkako je Građanska kasina otvorila vrata, u njoj se stao okupljati sav ugledniji svet. Najpre su na sastanke dolazili poslovni ljudi, a potom i trgovci, činovnici, novinari, oficiri, privrednici, umetnici i profesori Univerziteta.

Od samog početka je to bilo i središte mnogih društvenih zbivanja. Istovremeno, Beograđani iz intelektualnih krugova dobili su mesto gde su mogli organizovati neformalna druženja. Ove su zabave bile otmene, ali i intimne: posećivale su ih cele porodice, pa bi se tako širili i prijateljski krugovi. Čak su i mnogi brakovi sklopljeni zahvaljujući poznanstavima začetim u Građanskoj kasini.

A osim zabava i druženja, u njoj su Beograđani slušali koncerte i javne besede. Kako je dugo zamenjivala današnji Narodni univerzitet, redovno se dolazilo i na naučna predavanja. U narednih par decenija, Građanska kasina postaće i centar ekonomskih, društvenih i kulturniih zbivanja u prestonici.

Foto: Wikipedia - Kralja Petra početkom XX veka

Kako je Građanska kasina menjala društveno i kulturno lice Beograda

Da je Građanska kasina u ono vreme bila progresivnija ustanova od ostalih videlo se i po novcu koji se slivao u vidu prihoda – čak i do nekoliko hiljada groša. Ova suma je nadmašivala i godišnje troškove, ali su velikodušni Beograđani najveći deo novca darivali onima kojima je bio najpotrebniji.

Osim humanitarnih udruženja poput Sirotinjskog doma, pomoć je odlazila dobrotvornim akcijama i ugroženim pojedincima. Značajna suma upućena je u to vreme i Društvu Crvenog krsta. Štaviše, i ova je organizacija nastala u prostorijama Građanske kasine, kada je februara 1876. godine održan prvi osnivački sastanak.

Nije se pritom zaboravljalo ni na cenjene beogradske pesnike. Kada je Grčića Milenka savladala teška bolest, namenjena je donacija za njegovo lečenje. Novac je dobila i porodica Đure Jakšića, kada je nakon pesnikove smrti ostala u bedi i siromaštvu. Kao mesto na kome se značaj davao kulturi i umetnosti, u Građanskoj kasini su se posećivale i umetničke izložbe. Iako ih u to vreme nije bilo mnogo, svoje radove su izlagali slikari poput Đorđa Krstića, Petra Ubavkića i Uroša Predića. Sem toga, u Građanskoj kasini se dosta i čitalo, jer je biblioteka bila bogata ne samo brojnim naslovima, već i odabranim časopisima – kako domaćim, tako i stranim.

Pored aktivnosti značajnih za umetnost i društvo, jedan od sastanaka u Građanskoj kasini, kad su se krajem 1880. godine okupili beogradski novinari, označio je i osnivanje Srpskog novinarskog udruženja. To beše još jedna u nizu ustanova od značaja za razvoj devetnaestovekovnog Beograda, nastalih pod okriljem ovog udruženja. A uz diskusije posvećene ekonomskim i socijalnim temama, Građanska kasina izrasla je u ustanovu čije su aktivnosti dotakle ključne oblasti života jedne prestonice: od privrede i prosvete do umetnosti i kulture.

No, u godinama pred Veliki rat, i njih je bilo sve manje. Građanska kasina je u to vreme morala napustiti "Slogine" prostorije. Nova adresa bila joj je Poenkareova ulica i kuća čuvenog doktora Vladana Đorđevića.

Dok su Beograđani dočekali okončanje rata, druženja i zabave intimnog tipa, kakvih je u ovde ranije bilo, već su odavno izgubili na značaju. Tako ni o obnovi više nije bilo reči. Iako je postojala tek pedesetak godina, Građanska kasina je prestonici donela neke nove društvene vrednosti. Tako su i začeci pojedinih, za Beograd značajnih institucija, nastali upravo u Građanskoj kasini – a one su, čineći prestonicu gradom društvenog napretka, nastavile da neguju ideje mladih, učenih ljudi.