Ili, kako bi reagovala današnja štampa, na čijem su čelu po čitanosti tabloidi, na naslove i sadržaje iz ne tako davne prošlosti? Kako je to izgledalo u čaršijskoj prestoničkoj javnosti kada preko novina "zarate" zet i tast? Ili kada muž otera, otpušta suprugu i to oglasi u novinama?

A kada se traži životna saputnica: "mlad Srbin koji je odskora završio krojački kurs Bečke akademije, želi da upozna gospođicu radi sklapanja braka"? Beše to vreme kada je Beograd sa pažnjom pratio svakojake vesti lične prirode, koje su iz dana u dan punile stupce prestoničkih novina, i bile u neku ruku dopuna "čaršijske obaveštajne službe".

Više od pola tuceta prestoničke listova bilo je zasuto raznim ličnim porukama, koje u dobroj meri oslikavaju i tadašnje prestoničko vreme.

Vreme sadašnje

Internet i savremene komunikacije, uz retke izuzetke, dovele su štampane medije gotovo na "prosjački štap". I to od oni svetskih, najpoznatijih koji su godinama beležili svakodnevne milionske tiraže, do revijalnih izdanja. Sve ono što se dešava na globalnom tržištu štampanih medija, prelamalo se i prelama i na naše prostore.

Podaci pokazuju da su 881 štampana izdanja registrovana u Srbiji. Istraživanja kazuju da se 1,5 miliona ljudi informiše putem dnevne štampe, odnosno, 2,5 miliona kupuje nedeljnike. Osam dnevnih listova i šest nedeljnika zauzimaju najveći udeo u čitanosti štampanih medija. Najpopularniji su tabloidi. Ukupni prodati tiraž svih dnevnih novina procenjuje se na 500 hiljada na dnevnom nivou, a tiraž tabloida vodi na listi najčitanijih.

U isto vreme, prisutan je trend pada čitalaca iz godine u godinu. Onlajn portali pet dnevnih novina nalaze se među deset najposećenijih, najčitanijih web sajtova u Srbiji.   

Vreme "ličnih vesti"

I ne tako davno u dnevnim novinama mogao se naći u oglasnim stranama tekst da se "neko odriče nekog" i obavezno "da ne priznaje njegove ili njene dugove". I nekako, kako je vreme prolazilo gazeći dvadeseti vek, ovakvih i sličnih poruka bivalo je sve manje.

A kada je Beograd posle Prvog svetskog rata ubrzano lečio ratne rane i poprimao svetski izgled, štampa je bila osnov informisanja građana, uz ono obavezno "rekla-kazala". U tom "informisanju" rubrika lične vesti – lični oglasi imali su posebnu ulogu.

"Utuk na utuk"

A Beograd tog vremena imao je zanimljive novinske sadržaje, pored ostalog i u oglasnim stupcima. Širok dijapazon od pohvala, ali najčešće pretnji. Javno se "prepucavalo" na sav glas da se što dalje čuje. Bogami se i čulo, kao što je to bilo sa svađom zeta i tasta: "Mojoj ženi Mariji, ćeri Radovana Barlovca, trgovca iz Beograda, koju iz moje kuće otpuštam zbog njezinog neverstva sa ovdašnjom gospodom oficirima, a uskoro ću i bračnu parnicu podneti kod ovdašnjeg duhovnog suda, pa neka niko ništa, na moje ime i moj račun ne daje, jer mu neće priznati".  Otpuštanje supruge potpisao je Milan Tomić, po zanimanju trgovac.

Medijski rat je tako počeo bez objave, pa nekoliko dana kasnije stiže i odgovor tasta: "Milan Tomić, trgovac iz Smedereva, kao što je po svojoj lakomislenosti i glupavosti otpustio svoju ženu sa kojom ima četvero dece, tako on po svojoj lakomislenosti i gluposti, a uz sve to i pokvarenosti, može javno sramotiti svoju ženu a moju ćer, kao što čini u 129. broju "Videla", a ko je od njih dvoje nevernik i preljubnik to će nadležni duhovni sud oceniti".

Radovan Barlovac posebno se "osvrnuo" na zetovu opasku i "preporuku" da njegovoj kćeri niko ništa ne daje na zajam. On kaže da njegovoj ćeri ne treba nikakav zajam, kredit jer ona ima daleko više imovine nego Milan njegov zet, koga časti kao "nepoštenog i nevaljalog zeta koga se javno odriče", jer, pored ostalog, tvrdi da je iz njegove kuće otišla sa pozamašnim mirazom. Kako je ova javna pisanija okončana, ostalo je nepoznato, a da je "rat"  zeta i tasta bila jedna od tema gradskih kuolara, ne treba sumnjati. Jer su često ovi i slični oglasi, sa istovetnim sadržajem, ponavljani više puta u različitim prestoničkim novinama, kako bi se "obostrana porodična sramota i bruka" čula što jače i što dalje.


Nastavak: