Posle smrti kralja Aleksandra stanje u Jugoslaviji naglo je počelo da se pogoršava. U nameri da donekle primiri katoličko stanovništvo i približi se Italiji, tek izabrani predsednik vlade Milan Stojadinović počinje aktivno da se zalaže za ratifikaciju Konkordata, specijalnog ugovora sa Svetom Stolicom, koji je posle više decenija pregovaranja potpisan 1935. godine u Rimu. Sa druge strane nalazila se javnost predvođena SPC i patrijarhom Varnavom koji su u ovome videli atak na tradiciju. 

Zabranjena Božićna poslanica

Patrijarh Varanava 1937. godine u Božićnoj poslanici snažno kritikuje Konkordat govoreći da je to "atak na poslednji bedem srpstva, na svetu srpsku crkvu, ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale". Pozvao je narod da se prene, da ustane i zbije redove kao "vojska božja protiv vojske satanske". Zvanični Beograd je zabranio štampanje patrijarhove poslanice.

Napetost u javnosti rasla je iz dana u dan. Nedugo zatim u postelju pada patrijarh Varnava, a pronela se vest da je otrovan. Njegovo zdravstveno stanje pogoršavalo se iz dana u dan, a prestoničke ulice očikivale su svakog trena sukob vlasti i crkve.

Dodatno usijanje na političku atmosferu u Kraljevini dodaju zvanične posete ministara inostranih poslova Italije i Nemačke, koje su dočekane demonstarcije građana uperene protiv profašističke politike Milana Stojadinovića. I pored svega, Stojadinović ne odusteje od projekta Konkordata pa je za 19. jun zakazao sednicu Skupštine.

Istog dana u Sabornoj crkvi održano je molepstvije za ozdravljenje patrijarha, a potom i litija, koju je Stojadinović zabranio.

Krv na beogradskim ulicama "Krvava litija"

Litija zamišljena kao jasan i glasan protest protiv Konkordata, trebalo je da krene od Saborne crkve u Beogradu do Hrama Svetog Save. Beogradska policija zabranjuje okupljanje pod izgovorom da "nije u skladu sa crkvenim propisima da se litija održava za bilo čije ozdravljenje".

Narod i sveštenstvo izlazi na ulice. Dočekuju ih do zuba naoružani žandarmi. Sukob, i to žestok, desio se u Knez Mihailovoj. Policija je bila izuzetno brutalna, a kod Narodne banke, raspoređeni u nekoliko redova, uz psovke, svom silinom ustremljuju se na učesnike litije.

Od batina episkop Šabački Simeon, završio je u bolnici. Ali ni brutalnost policije nije zaustavtila okupljene, pa je šef beogradske policije Dragi Jovanović komandovao "noževe na pušku" i izdao zapovest žandarmima da po svaku cenu zaustave litije.

O žestini sukoba govori se i u službenom izveštaju Kraljevskoj kancelariji: "Nastala je opšta tuča, letele su kamilavke, cepane odežde, čak je iscepana i izgažena svetosavska zastava".

Narednog dana ovaj događaj spomenut na zasedanju Skupštine koje je ipak nastavila sa raspravom sa ciljem ratifikacije sporazuma. 

Dva istorijska događaja u dva dana

Uveče, 23. jula 1937. godine, Konkordat je u Narodnoj skupštini izglasan sa 166 glasova, uz 129 protiv. Protesti u prestonici nastavljeni su i naredna dva dana, a ništa manje žučno nije bilo ni u Kragujevcu, Šapcu, Užicu i Mladenovcu. Povređeno je više desetina građana i sveštenika, među njima i nekoliko episkopa. Događaj je ostao poznat kao "Krvava litija".                 

U noći između 24. i 25. jula, dan po izglasavanja Konkordata u Skupštini, umro je u svojoj 57. godini patrijarh Varnava Rosić, što je još više "usijalo" odnose Srpske pravoslavne crkve i države, pa je Sveti Arhijerejski Sinod SPC doneo odluku o eskomunikaciji ministara i poslanika pravoslavne vere, koji su glasali za Konkordat. Patrijarh je sahranjen tek 3. avgusta 1937. godine, uz zabrani prisustva svim članovima vlade sem ministra vojnog Ljubomira Marića.

Reakcija naroda i smrt patrijarha uneli su strah kod Sojadinovića, koji neuspelu epizodu Konkordata konačno eliminiše sa dnevnog reda Senata 19. oktobra 1938. godine. Papa Pija XI decembra 1937. godine, nezadovoljan što ugovor nije izglasan, kaže: "Doći će dan, a voleo bih da to ne moram kazati, ali sam duboko uveren, doći će dan kada neće biti malen broj duša koje će zažaliti što nisu širokogrudo, velikodušno i aktivno primile tako veliko dobro kao što je ono koje je zastupnik Isusa Hrista nudio njihovoj zemlji, i to ne samo radi crkvenog i verskog mira nacije, no i radi njenog socijalnog i političkog mira".

Smrt patrijarha - misterija koja traje do danas

U crkvi su bili ubeđeni da je Varnava otrovan zbog svog stava prema Konkordatu. Novo svetlo na misterioznu smrt patrijarha usmerila je Jelena, kćerka srpskog patriote Đorđa Roša, koja u svom spisu "Sećanja" prenosi razgovor oca sa dr Hansom Epingerom, koji je učestvovao u autopsiji, a koji se desio u Beču podkraj Drugog svetskog rata. "Iskusan doktor je odmah shvatio sa kime razgovara i nije se kolebao da mu kaže istinu: Patrijarhu je stavljen prah od dijamanata u hranu. Prah je sitan kao prašina, ali neodoljivo razara organe za varenje. Niko i nikakvo sredstvo ne može da spreči razrezivanje - razaranje tkiva, i to poglavito utrobe... krvarenja do smrti" - zabeležila je Jelena Roš reči dr Epingera. Da li jeste ili nije otrovan patrijarh Varvara, sve do dana današnjeg nije ni potvrđeno, ali ni definitivno opovrgnuto.