Možete li zamisliti da je Beograd na moru? Oni sa malo više mašte, kada pogledaju sa Kalemegdana na ušće Save u Dunav, i to sa brežuljka Fićir-bajiru ili ti "brega za razmišljanje", najisturenijeg dela beogradske tvrđave, sigurno mogu. Sa ovog uzvišenja pruža se predivan pogled na Novi Beograd, Zemun, Veliko Ratno ostrvo, i reke Savu i Dunav. 

Oni drugi se upitaju – kada to beše? Odgovor je, ima tome jedno... 40 - 45 miliona godina, kada je nastao Topčiderski sprud. A sprud postoji i danas. Nalazi se na zapadnoj padini Topčiderskog brda u okviru kulturno-istorijske celine "Topčider - Košutnjak". Njegov deo je i Mašin majdan iz današnje priče.

Gde beše Panonsko more i gde nestade?

Tih pedesetak miliona godina za istoriju planete Zemlje i nije neki predugačak period. Iz naše perspektive, ogroman. U tom periodu dešavale su značajne, tektonske promene u rasporedu kopna i mora, spajanju i razdvajanju kontinenata na "Plavoj planeti". To je period kada je ovaj naš, i ne samo naš,  prostor bio pod uticajem tzv. mediteranskog stadijuma u istoriji Panonskog mora.

Naučnici kažu, Panonsko more je postojalo na prostoru Panonske nizije, i pitanje je ko je po kome dobio ime, nizija od mora ili obratno? Naime, od pre 23 miliona godina do pre 8 miliona godina, zauzimalo je prostor od Beča na zapadu, Karpata na istoku, preko Tatra na severu, pa sve do Dinarida na jugu. Današnje reke tekle su i tada, s tim da je Dunav u to vreme "punio" vode Panonskog mora kod Beča. Reka Sava je bila relativno kratak vodeni tok, a još kraće su tekle Drina, Morava i druge pritoke. Dunav je imao dvostruku ulogu: u napajanju mora, ali i u odvođenju njegove vode u Crno more. Poslednje "kapi" Panonskog mora odneo je Dunav u Crno more pre otprilike 8 miliona godina. Beše to vreme kada su morski talasi poslednji put zapljuskivali Beograd. Odnosno, najviše delove planine Avale, vrhove Vračara i Torlaka.

Potvrde da je more zapljuskivalo ove "naše" obale nalazimo u geološkim slojevima, u onome što je, kada se more povuklo, ostalo vidljivo i danas. Sem Balaševićivog hita "Panonskog mornara", tu su i Blatno jezero u Mađarskoj, a kod nas termalni izvori u i oko samog Beograda, u sedimentnim stenama, sadržajima tla i raznim fosilnim ostacima koje se nalaze pod našim nogama. Jedan od takvih lokaliteta je Topčiderski, Senonski sprud i njegov deo Mašin majdan, danas pirodni spomenik. Geolozi definišu da je Topčiderso brdo deo Šumadijskog pobrđa. Beograd na moru! 

 Foto: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" / "Pravda", 1905.

Doba mezozoika na Topčideru i malo posle… tragovi Panonskog mora

Mikro lokacija dela spruda "onog" Panonskog mora Mašin majdan, koji je u današnje vreme proglašen spomenikom prirode geološkog karaktera, smestio se nasuprot Topčiderskog parka, blizu Careve ćuprije. To je nalazište fosilnih ostataka školjki, korala, riba i brojnih drugih sedimenata iz doba mezozoika. Ispunjeni preduslovi za eksplataciju kamena, pa ne čudi što je do dvadesetih godina prošlog veka punom parom radio kamenolom Mašin majdan, koji je ime dobio po vlasnici kamenoloma Maši Dimić, koja je živela u kući iznad kamenoloma.

Topčider je turcizam preuzet iz persijskog jezika, i označava "tobdžijsku dolinu", a potiče iz 15. veka. Turci su tu izlivali topove, a turske beogradske velmože imali svoja imanja. Da je prostor Topčidera odvajkada privlačio elitu, pokazuje i period austrijske okupacije na početku 18. veka, kada se tu grade majuri. Topčider je lepotom "opčinio" i jednog predstavnika "plave krvi", princa Aleksandra Virtembeškog, koji tu sagradi lovačku kuću.

Povratkom Turaka, Topčider postaje omiljeno mesto za izlete i zabave novih - starih gospodara Beograda, a zidaju i letnjikovce. Ni srpska vlastela nije mimoišla Topčider. Zvaničnu rezidenciju knez Miloš, zida konak u periodu od 1831—1834. godine. Neimari su sazidali Konak u stilu balkanske arhitekture, sa evropskim uticajem. Iz majdana je vađen kamen koji su neimari koristili u izgradnji Konaka, a kada Knjaz zida, onda zidaju i ostale velmože. Kamenom iz Mašinog majdana građene su prve vile po Topčideru i Dedinju, pa tako i deo pruge koja se nalazi u samoj blizini lokaliteta.

Posle Prvog svetskog rata okolina Topčidera počinje da se menja i dobija brojne nove objekte infrastrukture. Sa eksploatacijom kamenoloma se prestalo pred Drugi svetski rat.

Video: Youtube - Letnja pozornica bila je mesto na kome su snimani brojni video spotovi

Od majdana do letnje pozornice i zaborava

Kamenolom 1947. godine, u zamahu obnove i izgradnje svih segmenata "mladog" jugoslovenskog novog društva, se zatvara i prostor dobija kulturnu namenu. Postaje Topčiderska letnja pozornica. Projekat je delo arhitekte Rajka Tatića, i podrazumevao je, pored ostalog, da se na scenu izlazi kroz veliki kameni luk, koji je predstavljao jednu kompaktnu celinu celog kompleksa.

Pozornica je bila uklesana u krečnjačke stene. Prostor koji je u potpunosti bio u "skladu sa prirodom" imao je fenomenalnu akustiku, pa samo možemo zamisliti kako je zvučalo uživo izvođenje "Aide" Đuzepe Verdija, i to po prvi put u Beogradu na otvorenoj sceni. Lokalitet je 1969. godine Zakonom je zaštićen kao geološko nasleđe, a 2014. godine je i "omeđen" prostorno na 4,29 hektara.

Majdan danas

Zaštićena zona obuhvata deo profila od ulaza do Letnje pozornice u obliku svoda, nastavak  iza same pozornice do ulaza u podzemno sklonište, objekte JKP "Gradsko zelenilo" i prostor od ulaza do ulice Bulevar Vojvode Mišića. U okviru zaštićene površine nalazi se letnja pozornica, restoran, svlačionica, biletarnica i objekti JKP "Gradsko zelenilo". 

Već nekoliko godina unazad, stene u koje je uklesana pozornica, za vežbanje koriste alpinistička udruženja i speleolozi za vežbanje. Ostala je nekako skrajnuta i po malo zaboravljena. Sem slučajnih prolaznika, "vetar u leđa" kao prirodne pokazne laboratorije, daju mu studenti i profesori Geološkog fakulteta, kroz praktičnu terensku nastavu.

Opština Savski Venac već duži period planira da Topčiderskoj pozornici vrati stari sjaj, ali i da na ovom mestu izgradi muzej. Prepreku, pored finansija, predstavljaju i imovinski sporovi koji se vode oko dela placa na kome je smeštena pozornica. 

I za kraj, jedna napomena.. Ovo je samo deo onoga što možemo nazvati šetnjom primorja Beograda, i to samo malog dela. Jer Terazije, Tašmajdan, Slavija, Čubura pa i dalje, predstavljaju u stvari jedan veliki trag istorije Panonskog mora, sprud na kome leži centar Beograda.