Kažu da nijedan iole veći skandal u Beogradu i Srbiji, a kasnije i malo šire, nije mogao da prođe bez njega. Njegov lik je dospeo i do jedne od najgledanijih serija na ovim prostorima i na veliko platno, i nekako je svima, gledajući "Montevideo, Bog te video!", bilo i drago kada je izvukao deblji kraj u tuči sa fudbalerima Jugoslavije i BSK-a.

Ali, uprkos svemu do kraja života je ostao dosledan svom načinu života.

Koliko košta ovca?                                        

Najkrvaviji rat je prošao. Srbija je ljudski gotovo desetkovana, ekonomski razorena, na kolenima. Poraženi moraju da barem malo nadoknade štetu koju su pričinili ratnih godina. Naime, 1921. godine na ime ratne odštete, a kako bi Srbija obnovila uništeni stočni fond, poražena Nemačka je trebalo da napuni srpske torove i štale sa 60.000 ovaca i 17.000  goveda. Kao i mnogo puta do tada, Rada Pašić vidi u tom poslu šansu da dobro zaradi. Zajedno sa ženinim bratom Belojanisom smišlja novu igru, u koju su bili umešani i drugi viđeniji ljudi od Slovenije do Srbije.  Štampa je naširoko i nadugo pisala o ovom sramnom poslu, jer je stoka trebalo da bude podeljena seljacima, kojima je i uništena tokom rata. Javnost reaguje, te vlada Nikole Pašića poništava prodaju ovaca, ali im odobrava prodaju volova. Ali ovo je bio samo prvi problematični posao u koji će biti upleten u novoj državi.

Uslediće afera nazvana "Omnium Serbe" u koju je bio upleten sa svojim poslovnim partnerom Markizom de Mila, a ticala se izgradnje fabrike oružja kako bi se ojačala skromna srpska privreda. Posle nje usledila i afera "Adamstal", nazvana po mestu u Čehoslovačkoj gde je remont vozova koji su bili predmet spora vršen.

I Pašić nije svemoguć

Za razliku od prethodnih situacija u kojima Rada Pašić uspevao da izvrda, ovaj put je naleteo na jakog protivnika – beskompromisnog Dragišu Stojadinovića. Dugotrajna istraga i formiranje Anketnog odbora koji su usledili bili su kap koja je prelila čašu.

Naime, i pored toga što je u dobroj meri bio upoznat sa "aktivnostima" svoga sina, stariji Pašić je posle jednog susreta sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, gde su mu predočene i neke afere o kojima je manje znao, pao u postelju. Očito da ni on nije mogao više da podnosi sve ono što je Rada činio. Kažu da je nekoliko dana pred smrt rekao: "Ubi me moj Rada". Upokojio se decembra 1926. godine.

Sa Nikolom je otišla i ona dobro znana rečenica, sa kojom je Rada počinjao većinu svojih poteza: "Tata je molio". Ali, ako je neko mislio da će on prestati sa dotadašnjim načinom života, grdno se varao. U osvit Drugog svetskog rata on prelazi u Zagreb, 1941. godine, ali uvidevši da je napravio stratešku grešku, brzo se vraća u prestonicu.

Rada nastavlja do kraja, sve do očevog groba

Radomir i u novoj državi dokazuje da svaka roba ima svog kupca, a on još dodaje i činjenicu - da je sve na prodaju. I to baš sve. Na udaru je porodična grobnica. Jedan od onih koji spadaju u plejadu "veći od najvećih", Ivan Meštrović smatra se jednim od najvećih vajara religioznih motiva. Njegove skulpture bile su i na ceni i na meti kolekcionara. Statusno je bilo imati neko njegovo delo. To je u neku ruku bila i potvrda društvenog statusa i bogatstva. Bistu na Pašićevom poslednjem konačištu isklesao je upravo Ivan Meštrović.

I te 1945. upoznaje italijanskog kolekcionara koji je po svaku cenu hteo da obogati svoju kolekciju Meštrovićevim delom. Radomir ne može da odoli. To je "prelilo čašu" pa ga tuže rođene sestre Dara i Pava. Sud presuđuje da Rada mora da umesto unovčene mermerne skulpture, na očev grob da postavi odlivak u bronzi koji se i danas nalazi na starog Pašića grobu.

Kada varalica pređe varalicu

Ostao je dosledan svom načinu života do "poslednjeg daha". Tako je neku godinu posle skandala sa Meštrovićevom bistom, posudio novac od nekog Pakistanca. Kažu da je bio diplomata, i pošto Pašiću ni na kraj pameti nije bilo da vrati pozajmljen novac, kao zalogu daje Rembrantov crtež. Pakistanac uveren da je dobro zaradio i preveo "žednog" Rada preko vode odlazi u Holandiju. U institute, gde je nameravao da debelo zaradi na  crtežu, stručnjaci mu saopštavau istinu, pa su ga ispratili rečima da je prevarant i šarlatan.

Radomir Rada Pašić umro je 20. oktobra 1964. godine u Beogradu. Do poslednjeg daha je ostao dosledan sebi. Kažu da su mu poslednje reči na samrtničkoj postelji bile u skladu sa prevarenim diplomatom i reprodukcijom: "A kako je smeo da iznosi sliku iz naše zemlje bez moje saglasnost?" Zbog svega što je uradio sa prodajom biste sa očevog groba, nije sahranjen pored oca u porodičnoj grobnici pored Aleje velikana na Novom groblju. Tadašnje beogradske vlasti nisu to dozvolile.

Radomir je imao dvojicu naslednika. Nikolu, koji je završio Oksford i arhitektu Vladislava. Srpsku nacionalnu akademiju u Torontu dugo je vodio Nikola.