O Beogradskim legendama, ljudima koji su na samo njima svojstven način ostavili pečet u raznim oblastima života, mogu se napisati romani, i to u nastavcima. Od onih "opasnih" momaka sa vrelog asfalta, do nekih koji su na neki svoj "čudan" način ušli na spisak Beogradskih legendi.

Jedan od ovih drugih je i mit o čoveku Saso Mangu. Na romskom jeziku, u najkraćem označava nekoga ko može da nabavi "sve što je nekom potrebno". I kada želite nešto da kupite i čujete "sa so mange", znaćete da ste na pravom mestu. Sa velikom verovatnoćom naći ćete na tom mestu ono što tražite, jer tu ima sve - od igle do lokomotive. 

Beogradski Del Boj

Pojam je tako i "skliznuo" u narod. Rodonačelnik legende je navodno bio Beograđanin koji je u nekada (u svim verzijama priče ne navodi se tačan period… samo ono čuveno ranije),  stvari kupovao na pijacama, buvljacima i svakom drugom mestu, kažu sve ono što drugima tog trenutka nije trebalo. Beše to taktika "čekalice" da se vremena promene. I ona se promeniše. Pa ono što nikome nije trebalo, odjednom je svima bilo neophodno i veoma tražena roba. 

Legenda dalje priča, da je preko noći postao poznat u celoj zemlji po svojim trgovačkim sposobnostima. A onda su se usmena predanja, s kolena na koleno, počela i oplemenjivati raznim nadgradnjama i dodacima "istini", pričama koje su potvrđivale sposobnost tajanstvenog trgovca. Išlo se dotle, kazuju ta usmena predanja, da kada neki trgovac ne može da odgovori na zahtev nekog kupca, zna se ko rešava problem – Saso Mange. Rom koji je tako postao urbana legenda, i postao fraza među trgovcima na "otvorenim tržnim prostorima" kada neko od onih za tezgama, kartonskim kutijama ili iza robe izložene na običnim novinama, reklamira da kod njega ima sve što može da se zamisli, pa čak i više! Nema šta nema!

Iz naroda na TV

Ako kažemo "Top lista nadrealista", verujem da će svi, i mladi i stariji, pomisliti na kultni serijal koji je osamdesetih godina prošlog veka harao televizijskim prostorom bivše Jugolsovenske države. Od Triglava do Đevđelije, dvadesetak i više miliona ljudi sa nastrpljenjem su čekali da vide "avanture" Nadrealista u izvedbi dr Neleta Karajlića, Branka Đurića – Đure, Zenita Đozića u ulozi legendarnog Fude, Elvisa J. Kurtovića pravog imena Mirko Srdić, Borisa Šibera, ljudi koji su pokrenuli i stvorili pokret Novi primitivizam. Nadrealisti su ostavili trag u rokenrol muzici, televizijskim serijama i na filmu, pa nisu propustili priliku i da se u kultnoj seriji  pozabave ovim mitom, sposobnim trgovcem kod koga ima sve – "od igle do lokomotive".   

I tako, dvojica "glumaca" i nadrealista, Hakala i Džasmin, u seriji u ulozi  preduzetnika, često koriste frazu "saso mange" kako bi pokazali i što bolje dočarali da na njihovoj tezgi ima sve šta ti srce poželi. Ostala je antologijska scena kada reporterska TV ekipa dolazi na pijacu kod Džasminove tezge i on, kao, "objašnjava" u kameru da kod njega ima sve – od orginalnih cigareta poznatih brendova, preko "peace" (mir) znakova za mirno rešenje svih sukoba.

Nadrealisti su u svojim skečevima bili u mnogim slučajevima vidoviti i dočaravali su, na svoj način, mnogo toga što se kasnije realno i desilo na ovim prostorima. Džasminu je posebno bilo stalo da predstavi "pi pi" alarma, kao i "originalne" Maksvel kasete. Odnosno, Džasmin je na svojoj tezgi imao sve što nekom može da padne na pamet – saso mange.

Dobar glas daleko se čuje - Saso Mange i Gadafi

Još jedna urbana legenda vezana je za pukovnika Moamera el Gadafija. Naime, veliki prijatelj (često nazivan i kontroverznim) bivše nam države SFRJ, čuo je za trgovačke sposobnosti Saso Mange. A Libiji je tada nedostajalo mnogo toga, što su mogli da obezbede samo značajni "igrači". A kud će veći od naše verzije londonskog Del boja!?

Gadafi je sa urbanom legendom Jugoslavije, napravio dil, poslovni dogovor o velikoj i značajnoj isporuci. O kakvom je poslu bilo reč, do dana današnjeg nije ustanovljeno, ali Saso Mangea od tada niko više nikad nije video ni čuo. Kakve je planove kovao nekadašnji Libijski vođa, takođe je ostala tajna, kao što je tajna šta je bilo sa njegovim milijardama dolara kada je svrgnut sa vlasti. Kako bi produžili priču o svemogućem trgovcu Saso Mangeu, deo Beogradske čaršije priča da je od posla sa pukovnikom Gadafijem, negde daleko pronašao ostrvo, koje nikom nije trebalo, a on nije propustio priliku da ga ne kupi. 

Sada sa koktelom tropskog voća u ruci, na ležaljci ispod palmi, zagledan, preko plaža sa sitnim belim peskom, prema pučini zasluženo uživa. Koliko "pije vode" ovakav hepi end Saso Mangea, nije moguće proveriti. A negde se postavlja i pitanje – kome sada nudi "saso mange"?

A kako se dobar glas daleko čuje, tako je i pre nekog vremena ovaj junak našeg vremena dobio i internet parnjaka. U pitanju je portala za, pogađate, prodaju svega od "igle do lokomotive".