Nakon konačnog oslobođenja od turske vlasti, posle nekoliko pokušaja - Beograd je bio slobodan. To je, razume se, nosilo sa sobom niz posledica, a polako otvorilo i vrata zapadnoj kulturi i načinu života. Danas govorimo o tome kako je nova postavka stvari uticala ni manje ni više, nego na uličnu modu.

Možda je smešno koristiti termin "street fashion" (ulična moda) kada govorimo o Srbiji početkom XIX veka, ali smatram da su nam slični detalji uvek nedostajali kada smo učili o životu svojih predaka, da upotpune sliku i pomognu nam da se zaista uživimo u ideju "jednog običnog dana u Beogradu, 1841. godine". Dakle - nakon par stoleća, osmanska pravila odevanja više ne važe. Posle toliko vremena, prilično teško za odbaciti. Imućnim gradskim damama je, međutim, baš kao i danas bilo teško da odole sjaju zapadnjačke mode koja se stidljivo ušunjavala na Balkan.

Grafika: Uroš Knežević - kneginja Persida Karađorđević

Dok je Prvi srpski ustanak još bio u toku, žene su nosile šalvare, poširoke izvezene košulje i pojaseve sa srebrnim kopčama, pokojim zlatnikom, srebrnjakom u vidu raskošnog, zveketavog nakita kada je bilo potrebe da se pokaže stalež i imućstvo. Muškarci u to vreme nose čakšire, anterije - košulje sa vezom, prsluke, koporan (nalik jakni u orijentalnom stilu), dolamu (nešto kao frak sa podignutom kragnom) i nezaobilazni pojas sa pregradama namenjenim oružju i priboru za pušenje.


Slike: Katarina Ivanović - Autoportret

La Mode Parisienne

Žene koje su imale vremena i sredstava da se zanimaju za modu su ushićene zbog rasterećenja turskih pravila oblačenja, ne znajući da im u susret stiže pakao zvani korset. Da su ženski modni časopisi postojali sredinom XIX veka, mlade i manje mlade Beograđanke bi čitale kako su bled ten, rumeni obrazi i fugura u obliku peščanog sata "must have". Toga, na njihovu sreću, nije bilo, ali su pripadnice vladajućih porodica služile istoj svrsi - da diktiraju i prošetaju najnoviju parisku modu po prestoničkoj varošici.

Isprva je to bila egzotična kombinacija istoka i zapada, zahvaljujući duboko ukorenjenoj osmanskoj kulturi te se bogato izvezene košulje zvonastih rukava nisu tako lako dale zameniti haljinama sa dekolteima i strukovima oblikovanim korsetima od kitove kosti. U narednim decenijama, međutim, "gradski stil" će evoluirati i menjati se rekordnom brzinom, s obzirom na viševekovnu zatvorenost i tradicionalnost.

Modne ikone Beograda tog vremena bile su mahom kraljevske kćeri, ili kćeri bogatih trgovaca i istaknutih građana, na koje su se ugledale manje poznate mlade dame. Lepo je zamisliti Knez Mihajlovu u kojoj su svi doterani od glave do pete, što će reći da je, ako zaključke donosimo na osnovu odeće šetača, sredinom XIX veka linija koja čini uočljivom razliku između istočne i zapadne Evrope bila mnogo tanja nego danas. Na ulicama su šuškale haljine i sudarali se maleni suncobrani koje ste kao jedna dama morali da nosite sa sobom da vam sunce ne bi slučajno uklajalo vaš bledunjavi aristokratski imidž.

Foto: Muzej primenjenih umetnosti / Anastas Jovanović - Poleksija Todorović

Muške nogavice se šire i od onih sa kakvima nas je u mladosti upoznao Aladin dobijaju klasičan, ravan kroj koji manje-više poznajemo i danas. Sredinom veka, u grad pristižu prvi modni časopisi iz Pariza, kao što su "La Mode Parisienne" i "La Tailleur". Tako Srbiju zapljuskuje prvi pravi talas sa zapada, a nošnja se u urbanim sredima menja iz korena.

Dobrodošla neudobnosti! Lagane muslimanske haljine menjaju krinoline, steznici, žičane konstrukcije prekrivene slojevima tkanine, zbog čega teško stojite, ne sedite nikako, ali se osećate kao Marija Antoaneta lično. Svoje toalete su mogle da nabave u nekoliko beogradskih radnji, od krojača i trgovaca koji su donosili odeću iz zapadne Evrope. Kada ih je bilo dovoljno i kada je krinolina time postala dostupna ženama raznolikih staleža, izgubila je na značaju. Kada je prestala da bude tako ekskluzivna, oslobodila je žene žičanih okova. Međutim, na njeno mesto će doći laganija konstrukcija u vidu jednog obruča preko koga pada nešto manje opterećujuća tkanina.

Foto:  J.B. Rottmayer - Vuk Karadžić

Dobar primer muške mode sa početka ove ere jeste čuveni portret Vuka Karadžića - uzane pantalone, drak, lakovane cipele i, kao trešnja na vrhu torte - fes na glavi. U ne tako dalekoj budućnosti, fes će zameniti cilindar, Vukovo ordenje monokl...

Nove modne promene u Beogradu dogodile su se između dva svetska rata.