Verovatno ne postoji srpska vladarka koja je bila omraženija od nje. Možda se jedino sudbina  Jerine Branković može uporediti sa njenom. Za života, a posebno u decenijama posle njene smrti i pod novom dinastijom, svaki detalj Draginog života provučen je kroz mrežu tračeva i političkih pamfleta koji su njene vrline pretvarali u najgore mane. Ipak, njen najveći greh u očima ondašnje javnosti bio je nemogućnost da kralju podari naslednika.

U senci ove Drage postojala je ona druga, devojka duge tamne kose i krupnih tužnih očiju, koja je volela književnost i pisanje, bila mecena siromašnim umetnicima, pomagala ostavljenoj deci, dizajnirala haljine, govorila nekoliko stranih jezika i mnogo toga drugog…

Nesuđena spisateljica

Pravo ime bilo joj je Draginja. Na svet je došla krajem septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu, kao jedno od šestoro dece Anđelije i Pantelije Lunjevica. Bogata i ugledna porodica Lunjevica svoj status je vukla još iz doba prvog Obrenovića, Miloša, koji je bio pobratim i prijatelj Draginog dede Nikole. Porodične veze i veliko bogatstvo otvorile su joj vrata ženskog internata u Beogradu, gde dolazi sa samo devet godina kako bi započela dalje obrazovanje.

Već tada se primećuje njena sklonost ka lepoj, ali i klasičnoj književnosti, koja je samo upotpunjena njenim izraženim talentom za pisanje. Još pre punoletstva počinje da piše članke, pripovetke i romane od kojih neki izlaze i u stranim novinama. Bavi se prevode stranih dela sa nemačkog, ruskog i francuskog. I pored protivljenje svoje porodice, ovaj talent uspeva i da unovči, te se izdržava pisanjem za časopise Ustavnost, Zastava, Domaćica i druge.

Prodorna, odlučna i progresivna za svoje vreme, postaje član Beogradskog ženskog društva, te Srpskog novinarskog društva i Srpske književne zadruge. Bila je devojka o kojoj se pričalo sa divljenjem i čiji su prevodi i feljtoni ocenjivani najboljim kritikama. Beograđani onog doba sećali su se devojčurka koji je diskretno stajao u nekom ćošku Kluba književnika i upijao izlaganja najumnijih glavi onog vremena.

Sanja o samostalnom životu u kome konce svoje sudbine drži u svojim rukama. Ova neobična i pomalo opasna zamisao, bila je na korak od ostvarenja te 1883. godine kada ju je samo nekoliko meseci delilo od završetka Više ženske škole i polaganja učiteljskog ispita. Devojački san, kao i mnogi drugi u njenom životu, biće raspršen tuđim odlukama.

Žute ruže na dan venčanja

Imala je samo sedamnaest godina kada je primila očevo pismo u kome joj naređuje da se vrati kući posle položenog učiteljskog ispita. Teško oboleli Pantelija našao se tih godina u nezavidnoj političkoj i finansijskoj poziciji, te se nadao da će izlaz iz problema naći u udaji najstarije ćerke za dobrostojećeg muža.

Izbor je pao na Svetozara Mašina, petnaest godina starijeg građevinskog inženjera koji je tih godina gradio prugu kroz Ibarsku klisuru. Kao i Draga, poticao je iz ugledne porodice koja je gajila bliske veze sa Obrenovićima. Može se reći da su ova porodična veza i želja da se udovolji porodici i društvu bili osnova braka, jer ih gotovo ništa drugo nije vezivalo. Jer, dok je Draga od samog početka mrzela svog muža zbog srušenih snova, Svetozar je toliko bio posvećen svom poslu da nije preterano mario za lepu i mladu ženu, kao ni za kuću ni porodicu.

Svadba je upriličena na brzinu i brak je zaključen na Veliku Gospojinu 1883. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Sam svečani čin prošao je uz mali skandal. Naime, na stepeništu crkve Dragi je prišao dečak i poklonio joj buket žutih ruža u kome je, prema pričanju, stajala ceduljica sa kratkom porukom: „Zar je ovako moralo biti?“

Pisac poruke bio je čuveni pisac i književni kritičar Bogdan Popović, koji je bio Dragina prva, još uvek detinja ljubav. Popović, tri godine stariji od nje, prišao joj je na jednoj od književnih večeri zadivljen njenom lepotom, da bi se ljubav rasplamsala kada je shvatio da se iza putenih crta lica nalazi zaista oštrouman i prefinjen um. Ljubav, prva i još platonska, ugašena je tog avgustovskog dana.

Brak sa Mašinom

Dragin život sa Mašinom teško da može da se nazove srećnim. Od samog početka, Draga je bila na udaru Svetozarevog brata Aleksandra koji ni malo nije voleo mladu snahu. S druge strane, Mašin je bio čovek dvostruke ličnosti – potpuno posvećen poslu, gotovo do nivoa opsesije, stalno nadvijen nad nacrtima i proračunima, a opet lomljiv i slabić u strahu od sopstvene bolesti - epilepsije. Nije bio sklon porodičnom životu, niti je za žene preterano mario, što je mladu ženu dovodilo do očaja.

Jer, bez obzira šta se u abrovima narednih godina i decenija pričalo, jedna od najizraženijih Draginih crta bila je izuzetna privrženost porodici. Zbog nje je odustala od samostalne karijere i udala se za Mašina, a u braku ga je pratila u svaku stopu i pokušavala da u usputnim stanovima stvori kakav takav dom. Pričalo se da je tih godina doživela i veliku tragediju, kada je izgubila njihovo dete, što je dodatno produbilo jaz između supružnika, a Dragi nanelo ranu koju nikako nije uspela da zaceli.

Velike razlike u karakteru dovele su do toga da je u kratkom periodu brak postao nepodnošljiv za oboje. Ovo nezadovoljstvo su posmatrači sa strane iskoristili da pokrenu čitav niz spletki i priča u kojima je Dragina navodna nevera igrala centralnu ulogu. Zbog nje se, govorili su, Mašin i propio,  što je na kraju dovelo i do njegove smrti usled epileptičnog napada izazvanim velikom količinom alkohola. Iako je zvanični lekarski izveštaj glasio da je smrt iznenada nastupila usled srčanog udara, ovu tragediju je Aleksandar Mašin iskoristio da još više kleveta snahu, posebno što je mlada udovica nasledila Svetozarevu penziju i ime.

Bilo kako bilo, Draga je sa samo dvadeset godina ostala potpuno sama, na vetrometini tuđih spletki i podbadanja. Označena kao loša supruga i preljubnica, svakodnevno je nailazila na osude i preke poglede. Posle gubitka prava na državni stan u Smederevu, vraća se još jednom u Beograd gde ponovo počinje da radi kao novinarka i prevodilac. Uskoro joj stižu loše vesti - u kratkom periodu umiru joj oba roditelja, a briga o braći i sestrama prelazi na nju.

Ipak, jedno poznanstvo sa jednom drugom nesrećnom ženom potpuno će promeniti njen život zauvek.

Draga Mašin (2. deo): između čaršijskih tračeva i kraljevskog dvora