Posle smrti muža, zatim i oca, Draga Mašin je u ranim dvadesetim godinama postala glava porodice. Veliki udar će biti i gubitak prava na državni stan, koje je uživala kao udovica inženjera Mašina, zbog čega se s bednom udovičkom penzijom od 70 dinara i 60 para vraća u Beograd. U nameri da pomogne majci u izdržavanju i školovanju mlađih sestara i braće, još jednom počinje da se bavi novinarstvom i prevodilaštvom.

Gotovo potpuno anonimna u gradu koji je sve više poprimao obrise evropske prestonice, koristi svoj urođeni šarm, besprekorno vaspitanje i oštar um kako moćno oružje za uspon na društvenoj lestvici. Od svih prijateljstava koje je sticala tih godina, gotovo sudbinsko će biti ono sa još jednom ženom nesrećne sudbine -  srpskom kraljicom Natalijom Obrenović.

(Ne)skandalozni život udovice Mašin

Mlada i lepa udovica brzo je privukla pažnju gospode koji su ovako ili onako pokušavali da pridobiju njenu naklonost. Među brojnim udvaračima posebno se isticao ugledni strani diplomata koji je posle prvih susreta bio potpuno opčinjen njome. Iako su biografi pokušavali na sve načine da razotrkiju šta se tačno dešavalo između drage i diplomate na privatnim čajankama, čitava veza ostala je do današnjih dana obavijena velom tajne. Ostala je jedino opaska da je Draga udajom za stranca još jednom pokušala da reši problem finansija svoje porodice, ali ovaj put neuspešno.

Ova epizoda bila je dovoljan povod da se oko mlade udovice isplete čitava mreža čaršijskih tračeva. U zavisnosti od velikodušnosti hroničara starog Beograda, pripisivali su joj je od jedne-dve do nekoliko desetina ljubavnih avantura. Zajedničko svim ovim udvaračima bilo je to što su bili ljudi od statusa i položaja, te se govorkalo da je preko njih Draga krčila karijerni put svojoj mlađoj braći.

Govorilo se i da ni sam susret između kraljice Natalije i udovice Mašin nije bio slučajan. Iza njega su se navodno nalazile spletke ruskih agenata koji su se nadali da će preko Drage uspeti da još više utiču na Nataliju i prestolonaslednika Aleksandra. 

Dvorska dama kraljice Natalije

Sudbinski susret između ove dve žene odigrao se negde u vreme razvoda braka kralja Milana i kraljice Natalije 1888. godine, koji je rezultirao Milanovim odstupanjem sa prestola i Natalijinim progonstvom tri godine kasnije. Naime, kralj je u nameri da se oženi svojom drugom velikom ljubavi, Artemizom Hristić, pristao čak i na abdikaciju i prepuštanje prestola maloletnom sinu. Ovim je bio otvoren put Nataliji do same vrhovne vlasti u državi, jer je imala jako veliki uticaj na sina. Ipak, u ovim planovima isprečilo se Namesništvo koje je bilo zaduženo za upravljanje državom do Aleksandrovom punoletstva.

Bilo kako bilo, posle potezanja raznih veza kako bi se upriličio susret između kraljice koja je tražila novu družbenicu i Drage, stvar je bila rešena. Kraljica je bila veoma impresionirana Draginim ponašanjem, elokventnošću i vaspitanjem te je uzima za svoju sekretaricu i dvorsku dramu. Za vreme dvorske službe, Draga se napokon našla u malo povoljnijoj finansijskoj službi te se seli iz skromnog činovničkog stana u Svetogorskoj u kuću u tada elitnu Brankovu ulicu.

Pričalo se da je i u ovom periodu imala pregršt udvarača koje je uglavnom odbijala, ponajviše iz straha da bi zbog priča o njenim ljubavnim avanturama mogla da ostane bez položaja na dvoru. Jer, kraljica Natalija je zbog prevrtljivog supruga i te kako bila kivna na žene nešto slobodnijeg morala.

Sreća će potrajati tek tri godine, kada je zbog dogovora kralja i namesništva Natalija proterana iz Srbije, a sa njom i njena svita.

Zabranjena ljubav u Bijaricu

Posle proterivanja iz Srbije 1891. godine, kraljica Natalija u pratnji Drage putuje Evropom. Konačna odredište bio je Bijaric, luksuzno francusko letovalište na samoj granici sa Španijom, gde bivša Natalija kupuje dvorac koji će nazvati po svom voljenom sinu – Vila "Sašino".

Kroz njihov dom prolazi evropska elita, koja bar na trenutak kraljici ulepšava dane provedene daleko od Aleksandra. I dalje u najboljim godinama, Draga i u Francuskoj postaje predmet pažnje raznih udvarača. Pričalo se da je među najupornijim bio jedan francuski baron, koji je na sve načine pokušavao da osvoji njenu ruku i srce. Ipak, kraljičina družbenica ostala je nepokolebljiva, te do braka i pored prosidbe nije došlo. Neki su kasnije tvrdili da je pravi razlog bio što je već na umu imala veću metu – budućeg srpskog kralja.

Navodi se da se presudni susret između Drage Mašin i kralja Aleksandra odigrao krajem januara 1895. godine, kada mladić stiže u posetu majci Nataliji u Bijaric. U to vreme, Aleksandar je već preuzeo svu vlast u svoje ruke, pošto je 1893. godine proglašen punoletnim, čije je počela decenija dubokih političkih previranja u Srbiji. Početkom 1895. godine odlučuje se na proputovanje Evropom kako bi posetio roditelje koji su se nalazili u Francuskoj – Milan u Parizu, a Natalija u Bijaricu.

Druga priča kaže da ovo nije bio prvi sudbonosni susret zlosrećnih ljubavnika. Naime, pričalo se da je tada petogodišnji Aleksandar prvi put video Dragu na dan njenog venčanja sa Mašinom. U trenutku kada su mladenci izlazili iz Saborne crkve, kočija sa prestolonaslednikom prolazila je pored porte, a uzbuđeni dečarac zahtevao je da stanu kako bi video mladu i zadivljen njenom lepotom počeo joj oduševljeno da joj maše. Izvesno je da su se poznavali i u vreme kada je Draga boravila na dvoru u Beogradu kao dvorska dama, ali u to vreme je Aleksandar još bio dečarac, a Draga devojka koja je izrastala u zanosnu ženu.

Bilo kako bilo, ljubav je planula u Bijaricu na opšte protivljenje okoline. S jedne strane nalazio se razmaženi, emotivno zahtevni i povodljivi mladi kralj, a sa druge strane dvorska dama koja je zbog svoje lepote i prodornosti već imala određenu "reputaciju". Problem je predstavljala i velika razlika u godinama, naime Draga je već napunila 31. godinu, dok je Aleksandar imao 19.

Drugi navodi govore da je ovoj vezi kumovala sama kraljica koja je u želji da sina otrgne od razvratnog života koji je živeo u Beogradu, gurnula Dragu u njegov zagrljaj. Iz prikrajka je povlačila konce verujući da je veza samo prolaznog karaktera i da njena dvorska dama nikada neće preći granicu pristojnosti i drskosti i zahtevati od Aleksandra išta više od statusa milosnice. Sa svoje strane, Draga je u početku bila suzdržana i pokušavala da odvrati mladića od sulude ljubavi, ali joj se strasni Aleksandar posle svakog odbijanja vraćao sa još većim žarom. Na kraju su uplovili u vezu za koju su svi znali i niko nije znao. Do momenta kada je kralj napusito Francusku, obostrana ljubav buktala je toliko jako da ni naredne tri godine razdvojenosti nisu mogle da stišaju njen plamen.

 

Ali, kako je ljubav rasla tako je privlačila sve više protivnika koji su u Dragi Mašin videli najvećeg neprijatelja srpske krune i sudbine države…

Draga Mašin (3. deo): poslednja srpska kraljica