Jelena Dimitrijević bila je nevakidašnja žena i Srpkinja koja je išla daleko ispred svog vremena. Odlučila je da je život suviše kratak da bi ga traćila na dosadne stvari te se posvetila putovanjima po svetu, dobročinstvu i pisanju pesama, romana i putopisa.

Neobična od samog početka

Jelena Dimitrijević rođena je u Kruševcu 1862. godine među devetoro braće i sestara. Majka joj je bila ćerka čuvenog kneza Milojka, aleksinačkog okružnog sudije i jednog od vođa srpskog naroda u borbi protiv Turaka.

Nakon smrti oca Nikole, Jelena se sa majkom seli u Aleksinac, majčin rodni grad. Još kao dete buduća velika književnica imala je tešku povredu oka te je ostala uskraćena da pohađa školu sa vršnjacima. Međutim, to nimalo nije smetalo radoznaloj devojčici. Naime, njen ujak, čuveni farmaceut Dobroslav Knez-Milojković, imao je bogatu biblioteku u kojoj je Jelena provodila najveći deo svojih dana. Uživala je u čitanju i kroz knjige se sama obrazovala.

Fizička mana koja se činila da će je ostaviti uskraćenu za mnoge stvari, kao da ju je učinila još upornijom i vrednijom. Zbog povrede oka majka i ujak pokušavaju da joj ograniče čitanje plašeći se da joj se vid dodatno ne pogorša, ali ih devojka nije slušala. Svakodnevno bi se ušunjavala u biblioteku i kradom učila strane jezike. Sa 16 godina napisala je prvu pesmu pod nazivom "Devojko" nakon koje je pasionirano nastavila da stvara mnogobrojna književna dela.

 

Foto: Faceobook - Uspomene na Jelenu Dimitrijević sačuvane su zalaganjem Ane Stjelje

Muž je tu da ti da vetar u jedra 

Kao i sa znanjem, mlada devojka nije ostala uskraćena ni za ljubav. Sa 19 godina, 15. februara 1881. godine, Jelena Miljković udaje se za Jovana Dimitrijevića, arteriljskog potporučnika. Nakon venčana novopečeni mladenci se sele u Niš. Kako se ispostavilo, prelazak u veliki grad i suprug koji ju je podržavao u obrazovanju, iz korena će promeniti tok njenog života.

Jovan Dimitrijević, takođe je bio zaljubljenik u knjige i to do te mere da je svoj momački stan napunio samo pisanim delima. Čak nije bilo ni nameštaja. Po čaršiji se pričalo i da je kredit za ovu svoju pasiju otplaćivao dugo pošto je uplovio u bračne vode. Mladi potporučnik svoju suprugu Jelenu ni u čemu nije sputavao te je ona nastavila sa proučavanjem stranih jezika. Nemački, francuski, engleski i grčki savladala je učeći iz knjiga. Ali…

Jelena je poželela i učinila nešto što je bilo nesvakidašnje za to vreme – otišla je kod muftije Ibrahim efendije i zamolila ga da je podučava ne samo turski jezik već i njihove običaje.

Muslimanske žene koje su živele u komšiluku veoma su cenile Jelenino visoko obrazovanje te su je rado prihvatile u svet svoje vere, kulture i običaja. Gospođa Dimitrijević bila je redovan gost u njihovim haremima koji je do tada bio gotovo nepristupan za hrišćanke. Tako se Jelena našla u mističnom svetu orijenta kojim je ostala fascinirana toliko da je većinu svojih potonjih putovanja usmerila ka istoku. 

Moje pesme, moji snovi

Jelena Dimitrijević dugo je negovala i razvijala svoju pesničku dušu i umešnost pisanja. Godine 1892. u božićnom izdanju beogradskog lista "Videlo" objavljuje "Baba Krasa: U moj zmean i sg". Pesnikinja je ove svoje delo nazvala pripovetkom u stihu. I ne bi bilo baš ništa čudno što je jedna obrazovana dama objavila pesmu da nije bila prva pesnikinja koja je pesmu napisala u dijalektu i to ni manje ni više nego niškom. U svom delu, Jelena Dimitrijević je na duhovit način oslikala život u svom gradu.

Dve godine kasnije, u Nišu je izdala svoju prvu zbirku pesama pod nazivom "Pesme I (Jelenine pesme)" za koje je kritičar Pavle Popović napisao da su izrazito kvalitetne i da im treba dati "naročiti značaj". Nažalost, Jelenine pesme bile su cenjenije u francuskoj nego u Srbiji.

Jelena Dimitrijević piše tako smelo, tako opojno i erotizovano da o njoj počinju da se ispredaju najrazličitije priče. Tako se po Nišu šuškalo da pesme zapravo piše muškarac ili, čak žena koja je pobegla iz turskog harema, pa sada odaje dugo skrivane tajne ovog skrivenog života.

"Pisma iz Niša o haremima" koje je objavila u Beogradu 1897. godine samo su potpirile ove fantazije o Jeleni.