Velika je verovatnoća da će Beograđani radije prošetati do Vukovog spomenika i tu sačekati prijatelja, nego prevaliti preko usana kako treba da: "nađemo se u Golsvordijevoj".

Pored činjenice da je ovo strano ime gotovo idealno za "lomljenje jezika", postoji i nedoumica oko toga da li se kaže Golsvorti ili Golsvordi, s obzirom na to da se u jeziku, kako razgovornom tako i pisanom mogu naći obe varijante. Češći je izraz sa "t", jer je uz ovaj glas nekako lakše izgovoriti ionako teško ime, ali transkripcija po zvučnosti suglasnika, sa engleskog u srpski jezik kaže da je ipak pravilno "Golsvordi".

Džon Golsvordi važi za jednog od najbitnijih pisaca Engleske književnosti u 20. veku. Bio je pravnik po struci, književnik po opredeljenju. Pripadao je visokom staležu, ali je kroz svoja dela taj isti stalež i zdušno kritikovao. Voleo je da piše i o ljubavi, ženama, koje su mu bile česta inspiracija. Nobelovu nagradu za književnost sačekao je 1932. godine, samo sedam nedelja pre smrti, i tako postao besmrtan, upisavši se u elitni spisak počasnih književnika, vlasnika svetski najčuvenije nagrade. 

Foto: Nikolina Radovanović - Golsvordijeva, Golsvortijeva ili možda Stiška?

Ugledna porodična loza

Džon Golsvordi rođen je 14. avgusta 1867. godine, u porodici stare i plodne loze, koja se bavila poljoprivredom još od 16. veka. Zahvaljujući tradiciji i istrajnosti, porodica je do 19. veka porodica Golsvordi stekla već pozamašno bogatstvo. Otac se zvao Džon, a majka Blanš Bejli. Mali Džon je rođen na velelepnom porodičnom imanju u Kingstonu na Temzi, koji danas pripada Londonu. Ovo imanje danas predstavlja područje čak tri škole.

Otac mu je bio advokat, pa je Džon krenuo njegovim stopama, studirajući prava na Oksfordu. Nakon završetka studija postao je pripravnik, a 1890. godine je položio i državni ispit. Želeo je da se usavršava za pomorsko pravo, pa je zbog toga krenuo na put, kako bi istraživao, a i kako bi se brinuo o porodičnom poslu vezanom za brodski prevoz. Putujući, tada je upoznao Džozefa Konrada, koji je bio brodski oficir. Dvojica budućih novelista postali su prijatelji za ceo život, a međusobno su se podsticali i razvijali. Tada nisu ni sanjali da će njihova imena biti poznata širom celog sveta.

Otkrivanje prave strasti i životnog poziva 

Džon je počeo da piše sa 28 godina, iz zabave, onako "za sebe". Njegove prve knjige sa kratkim pričama su bile objavljene pod pseudonimom Džon Sinjon, a njihovo štampanje je sam finansirao. Knjiga "Ostrvski Fariseji" (The Island Pharisees) iz 1904. godine je prva knjiga koju je potpisao svojim punim i pravim imenom, i smatra se njegovim prvim bitnijim delom.

Nakon ovoga, Džon je osetio sladak ukus uspeha, zadovoljstva u pisanju, stvaranju nečega ni iz čega, kada se definitivno. Zaključio je da će ova pisanje ipak biti njegov jedini i pravi životni poziv.

Inspiraciju je crpeo iz svoje neposredne okoline. Pisao je o klasnim razlikama, o siromaštvu, o visokom staležu. Kritikovao je ove razlike, kao i ceo britanski klasni sistem. Kritički realizam mu je bio alat da strastveno iznosi svoje stavove njegovog modernog doba, doba koje i sam doživljava. Iako je sve to bivalo pomalo paradoksalno, jer je i sam pripadao klasi o kojoj je pisao loše, Golsvordi je zapravo na taj način "iz prve ruke" mogao da piše ona prava, doživljena iskustva, naravno kroz likove koje je stvorio.

Foto: Wikipedia - Džon Golsvordi

Opsednutost fiktivnom porodicom i kritika društva 

Kroz ceo njegov književni opus, prožima se izvesna porodica Forsajt, zahvaljujući kojoj je zapravo postao poznat i čuven pisac. U delima nastalim od 1900. godine, pa sve do onih koje je pisao neposredno pred smrt, 1933. godine, pojavljuje se ista velika, glavna tema. Veliki broj knjiga govore o životu članova ove porodice, i to kroz vekove njenog postojanja. Kao i njegova porodična loza, i ova izmišljena bila je dugovečna. Zapravo, ona se može uporediti i sa njegovom porodicom, kao i životom. Na neki način, može se reći da književni opus Džona Golsvordija predstavlja autobiografiju, iako to nigde nije eksplicitno naglasio.

Pretpostavlja se da je pripadao takvom društvu koje je bilo neiscrpni izvor tema za Džonove knjige.

Tako je nastala čuvena trilogija "Hronika o Forsajtima". Svaki deo od ova tri ima zaseban naziv, kao i "podknjige".

Temu o ovoj porodici otpočeo je nizom knjiga koje ne spadaju u trilogiju, ali obuhvataju istu temu. "Čovek od poseda" (The Man of Property) je prva knjiga prvog dela trilogije, a samim tim i prva oštra kritika višeg staleža, kroz priču o njegovom nastaku. Štampana je 1906. godine. 

Međutim, kako je Prvi svetski rat bio na pomolu a Džon aktivni pristalica da Velika Britanija uzme učešće u ovom događaju, ostavlja ovu temu po strani jer nije mogao potpuno da joj se posveti. Ipak, piše mnogobrojne kratke priče i drame sa sličnim tada aktuelnim temama. Tokom rata, Golsvordi je uzeo učešće u vojnoj službi, a radio je i u bolnici u Francuskoj.

Porodici Forsajt se vraća nakon više od deset godina, kada i nastavlja pisanje prvog dela svoje trilogije, nazvanog "Saga o Forsajtima" (The Forsyte Saga). Zatim sledi drugi deo pod imenom "Moderna komedija" (A Modern Comedy) i treći "Kraj poglavlja" (End Of The Chapter). Svako od ovih poglavlja zasebno se sastoji od niza knjiga u kojima Golsvordi priča o najrazličitijim temama socijalnog života Engleske. Prikazuje lik žene koja je nezadovoljna svojim brakom, priča i o preljubi. U delima opisuje i na šta je sve čovek spreman zarad novca i staleža. Duboko ulazi u život više klase i na taj način ih javnosti ogoljuje, želeći da prikaže sve ono što u stvarnom životu "dobrostojeći" prikrivaju od očiju sveta. 

Brakolomac koji je verovao u srećan brak

Kao česta tema u ovim knjigama, ali kao i lajtmotiv, javlja se brak kao institucija, i nesrećna žena kao deo istog.

Ovo ne treba da čudi, pošto je Golsvordi godinama bio u tajnoj vezi sa ženom svog rođaka, Adom Nemezis Parson. Napokon, ona se razvodi i udaje za Gollsvordija 1905. godine. Verovatno je ona i bila inspiracija na kojoj se bazira jedan od ženskih likova u čuvenoj trilogiji - žena koja je u nesrećnom braku i koja spas od monotonije pronalazi u vezi sa drugim muškarcem.

Ipak, verovao je i u srećan brak. O braku je pisao:

"Prava bračna sreća sastoji se u veštini da se bude srećan udvoje isto onoliko koliko se to može biti sam." 

Foto: Nikolina Radovanović - Golsvordrijeva ulica u Beogradu

Život posle života

Džon Golsvordi se kroz svoja dela i svoje pisanje zapravo zalagao za različite društvene ciljeve, kao što je inicijativa za reformu zatvora, reforme koje se tiču prava žena, ciljevi za dobrobit životinja, a takođe se borio i protiv cenzure.

Za života dobijao je različita priznanja za svoja dela i angažovanost u engleskom društvu.

Godine 1921. bio je izabran za prvog predsednika Međunarodnog PEN centra, međunarodnog udruženja pesnika, esejista i književnika (Poets, Essayists and Novelists), a među prvim članovima se našao i njegov prijatelj Džozef Konrad, kao i Džordž Bernard Šo. 

Džon Golsvordi je umro od tumora na mozgu 31. januara 1933. godine u Londonu, samo sedam nedelja nakon što je osvojio Nobelovu nagradu za književnost 10. decembra 1932. godine. Na samu dodelu nije mogao da ode, jer je već bio veoma lošeg zdravstvenog stanja.

Popularnost njegove fikcije nestala je veoma brzo nakon njegove smrti, ali interesovanje za njegov rad se obnovilo kroz raznorazne televizijske adaptacije njegovih dela. Najuspešnija je bila iz 1967. godine, kada su ekranizovani njegovi najpoznatiji likovi iz "Sage o Forsajtima", kako je i bio naziv TV drame.

Golsvordi na beogradskim ulicama

Pored jezičke nedoumice u nazivu koja već decenijama muči prolaznike i gradske vlasti, i sama Golsvordijeva ulica imala je zanimljivu istoriju. Prvobitno je bila deo Poslužiteljske ulice, koja je potom postala Varvarinska. Nosila je naziv i Stiška jedno kraće vreme, da bi u posle 1946. godine zvanično bila podeljena na Baba Višnjinu (od Makenzijeve do Krunske) i Golsvordijevu (od Krunske do Bulevara kralja Aleksandra). Danas je ulica, u skladu sa najnovijim pravilima srpskog jezika, poznata pod nazivom Golsvordijeva, dok su za zabunu odgovorne stare table sa natpisom "Golsvortijeva", i dalje vidljive na nekim zgradama .