Interesantno je koliko nas razne skulpture "gledaju" sa beogradskih fasada, a da možda to ni ne znamo. Koliko puta zapravo podignete glavu da biste videli šta se nalazi "tamo gore"? Verovatno ne baš često, mada, s druge strane, obično to radimo kada otputujemo.

Međutim, ukoliko stanete na jednu prestoničku raskrsnicu i "bacite" pogled ka vrhu zgrade na ćošku videćete kako čitav krajolik nadgleda glava, ni manje, ni više, nego li jedne svinje.

Ova guda je tu skoro čitav vek, a sve zahvaljujući jednom trgovcu po imenu Sima.

Ko je bio Sima Nikolić? 

Poreklom iz Kragujevca, Sima Nikolić je poticao iz imućne i ugledne porodice. Kao veliki i uspešni predratni trgovac, bio je jedan od osnivača veoma moćne organizacije toga doba - Mesarske banke. Banka je u to vreme bila najvećih izvoznik mesa u Evropi, tako da je Beograd, u doba Jugoslavije, na neki način, bio grad mesa.

U to vreme, na Zelenom vencu, u zgradi koja se danas nalazi na broju 2, bila je smeštena upravo zgrada Mesarske banke. Kako je posao cvetao, živa stoka se, podeljena po vagonima, iz Beograda svakodnevno transportovala vozom u Češku, Austriju i ostale zemlje Evrope, a jedan od najzaslužnijih za to bio je gosin Nikolić.

Trgovac Sima bio je inače veoma obrazovan čovek i govorio dva svetska jezika. Zajedno sa svoje dve sestre, stekao je veliko bogatstvo i postao vlasnik brojnih lokala i zgrada u Beogradu. Ali, jedna je zauzimala posebno mesto u njegovom srcu. Pogađate, ona sa posebnim "stanarom" na svom vrhu.

Zgrada pod zaštitom

Projekat za ovu zgradu projektovao je 1929. godine poznati arhitekta Franjo Urban, koji je projektovao još neka poznata gradska zdanja, između ostalih i beogradsku sinagogu.

Ova zgrada-palata se nalazi baš na samoj raskrsnici i vodi se na adresi - Svetogorska ulica broj 50. Izgrađena 1937. godine, namenski je napravljena kao privatna kuća u kojoj bi se izdavali stanovi. Kada bismo je pogledali odozgo, iz vazduha, zgrada je projektovana i izgrađena u obliku ćiriličnog slova P.

Na početku njenog postojanja je u njenom prizemlju bila apoteka izvesnog Đorđa Sekulića kao i krojačka radnja. Vremenom je ova zgrada tako i postala poznata među Beograđanima, po sada već tradicionalnoj apoteci koja se i danas tu nalazi i prostire u celom njenom prizemlju. Zbog zgodne lokacije i stečene popularnosti, može se reći da je apoteka ukrala slavu komšinici svinji.

U mračno vreme rata 1941. godine, čak tri projektila su pukom srećom uspela da je zaobiđu. Jedan projektil je pao na sred Takovske ulice, drugi u dvorište same zgrade, treći takođe u neposrednoj blizini, ali su ona i njen čuvar ostali netaknuti.

Spolja gledano, evidentno je da zgrada pripada predratnoj gradnji. Fasada je vrlo neobičnog izgleda, sačinjena od čak 12 stubova pomešanog jonskog i korintskog stila, kao i mnogobrojnih figurica i ukrasa. U samu zgradu se ulazi kroz raskošna vrata od kovanog gvožđa, izuzetno velikih dimenzija. Unutar zgrade nalazi se stari lift koji i danas prevozi stanare i može se podvesti pod raritet.

Ova velelepna višespratnica danas uživa zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika, drugog stepena.

Zahvalnost plemenitoj životinji

Čekajući semafor da pređete Takovsku ulicu, baš tu na raskrsnici ako biste podigli glavu visoko, ispod krova na samom vrhu zgrade, ugledali biste je. Nju, bistu svinje sive boje, sa krupnim ušima i pogledom na dole, simpatičnog i jedinstvenog lika, kako pažljivo posmatra šta se događa.

Verovatno će se mnogi zapitati otkud bista svinje na vrhu zgrade i zašto baš ona. S’ obzirom da je Sima bio ugledni trgovac koji se zahvaljujući prasićima i njihovima mama veoma obogatio, odlučio je da na ovaj način ukaže zahvalnost ovoj životinji. Smatrao ju je vrlo plemenitom i pametnom i zato joj namenio počasno mesto u, ili bolje reći, na svome domu.

Kroz Beograd podignute glave

Danas u ovoj zgradi preovladavaju stanari koji su naslednici prvih vlasnika stanova, kao i unuk samog vlasnika zgrade. Postoje mnoge zanimljive fasade u Beogradu sa različitim skulpturama koje ih krase i svaka od njih priča neku svoju priču.

Inače, biste glava životinja na zgradama u Beogradu, poput bika i ovce, predstavljaju znak takozvanog mesarskog esnafa koji je nekada "žario i palio" evropskim tržištem.

Zanimljivo je kako su tadašnji trgovci i imućni ljudi, stičući sopstveno bogatstvo, svojim zalaganjem ulepšavali naš grad.

Možda ćete nakon ove priče podići pogled i pronaći razna "čuda" na ulicama Beograda.