Za neke od naših najhumanijih sugrađana, adresa Svetog Save 39 je dobro poznata adresa. U njoj se nalazi Institut za transfuziju krvi Srbiji, najveća banka krvi i krvnih derivate u Srbiji. Ova lepa predratna zgrada imala je pre osnivanja instituta 1944. godine drugačiju, ali ipak sličnu službu. Bila je sedište Glavne Bratinske blagajne, dobrovoljnog osiguravajućeg društva rudara i topioničarskih radnika, onih koji su svoje suze i znoj ostavljali desetinama metara pod zemljom.

Najkraća istorija rudarstva u Srbiji

Istorija rudarstva u Beogradu stara je koliko i (pra)istorija našeg grada. Još u vreme neolita, kada su Vinčanci napravili na obali Dunava jedno od prvih organizovanih naselja u istoriji, pod Avalom su iskopavali avalit i od ovog zelenkastog minerala gradili kuće i pravili boje. Nekoliko milenijuma kasnije na naše obale dospeli su Rimljani, koji su i sami ostavili trag na (okolo) beogradskom podzemlju.

 Skačemo napred još nekoliko vekova, kada srpski vladari obnavljaju stare i naređuju izgradnju novih rudnika. Ovaj drevni zanat prenose im Sasi. Sa padom despotovine, rudarstvo polako zamire. Možda sa današnje pozicije izgleda čudno, ali ondašnji Turci nisu izgleda bili raspoloženi za ovu mukotrpnu rabotu.

Kratka renesansa rudarstva u Srbiji usledila je za vreme Austrijanaca 18. veka, ali sve ovo je brzo zamrzlo. Čekala se prva ustanička kubura, a i ovaj put su Sasi odigrali glavnu ulogu. Razvoj rudarstva nastavio se i pod Obrenovićima, a prve naznake o osnivanju društva koje bi se bavilo dobrobiti rudarskih radnika, javljaju se za vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Konačno, 1881. godine zakonom je regulisano osnivanje Bratinske blagajne.

Osnovni zadatak ovog udruženja bilo je jačanje i obezbeđivanje humanih uslova rada, kao i obezbeđivanje socijalne, penzione i zdravstvene zaštite rudarima I njihovim porodicima. Za mesečnu naknadu, članovi društva imali su osiguranje da će starost dočekati sa penzijom, da će njihove udovice i deca primate apanažu i da će im u slučaju potrebe biti pružena neophodna medicinska pomoć.

Izgradnja palate Glavne Bratinske blagajne

U momentu izgradnja ovog zdanja, Bratinska blagajna bila je gotovo na svom vrhuncu. Brojala je 200.000 članova iz Srbije, Južne Srbije i Crne Gore. Prihodi su bili pozamašni, iako je po jednom od izveštaja iz tih godina na penzije otpadalo skoro 9% rashoda, dok na invalide 5%. Kapital je iznosio fantastičnih 30 miliona dinara, a činio je prihode 27 mesnih bratinskih blagajnih. Za ovaj boga

Pošto je upravljanje ovim masivnim fondom zahtevalo veliki broj činovnika, na glavnom odboru 1928. godine odlučeno je da se u Beogradu pazari plac i sazida palata.

Odabran je plac na Zapadnom Vračaru, u nekadašnjem Englezovcu. Izgradnja je bila brza i efikasna. Za samo 2 godine nikla je 8 miliona vredna zgrada. Autor projekta bio je arhitekta Vojin Petrović, dok je za gradnju bilo zaduženo preduzeće Simonović i drug.  

Kao i mnoge druge zgrade velikog gabarita tog doba, zgrada je bila poslovno-stambenog tipa. Zamišljena je kao višespratnica koja se sastoji od suterena, prizemlja i tri sprata. Suteren i prizemlje bili su namenjeni za kancelarije Glavne Bratinske blagajne. Ostala tri sprata imala su zasebni ulaz koji je vodio do dela za rantiranje u vidu većih stanova. Prihodi od rente bili su usperavani u zajednički fond.

Zgrada je svečano osvećena 20. decembra 1931. godine, a svečanom događaju prisustvovao je sam krem beogradskog društva. Čast da otvori zgradu dobio je Đorđe Vajfert, industrijalac, dobrotvor i jedan od ljudi zahvaljujući kojima je rudarstvo u Srbiji na prelazu vekova zaživelo.

U narednoj deceniji, na drugom kraju parcele koji je izlazio na Avalsku (danas Nikolaja Krasnova) na broju 13 izgrađena je prvo ambulanta, a potom i bolnica za lečenje rudara. U novije vreme, ova zgrada postaće poznata svima onima koji su imali potrebe za medicinskom kozmetikom.

Takođe, u period pre Drugog svetskog rata izgrađeno je još nekoliko bolnica i ambulanti  pri većim rudarskim mestima. Blagajna i sistem socijalne i penzione zaštite koji je razvila, postaće jedan od stubova novog posleratnog sistema.

A ako vas je ova priča zainteresovala, posetite ovu humanu zgradu u Svetog Save i dajte krv. Jer, krv je najveći dar koji nekom možete dati.