Posleratni  Hotel "Mažestik" nastavio je svoju kratku predratnu priču o elitizmu.

Tako je u njemu, tokom pregovora Tito - Šubašić o prvoj vladi nove Jugoslavije, marta 1945. godine boravio dr Ivan Šubašić. Po formiranju privremene vlade DFJ, 7. marta 1945. u Beogradu, dr Šubašić je dobio resor spoljnih poslova. Već oktobra 1945. podneo je ostavku zbog neslaganja sa politikom u Jugoslaviji i napustio vladu.

Vremenom će političare zameniti umetnici, pre svega najpoznatiji jugoslavenski pisci koji su iz "Mažestikove" sale posmatrali svet koji je se slivao Obilićevim vencom. Ni "Mažestik" ne može proći bez vrcavih crtica legendarnog pisca, slikara, boema i svojevrsnog beogradskog hroničara Mome Kapora. Jednom prilikom Moma zapisa: "u uglu jedna grupa gostiju svaki dan je ritualno nanovo osvajala Prozor, Kupres, prelazila Sutjesku i Neretvu, i istrajno vodila bitke Drugog svetskog rata, dok bi u drugom kraju sedele najzanosnije Beograđanke i najlepše gošće ovog grada".

Ko se sve upisao u knjigu gostiju?

U vremenima kada je Istok ostao na istoku i Jugoslavija se polako "otvarala" prema Zapadu, i kroz vrata "Mažestika" prolazili su novi, glamurozni gosti. Kasnih pedesetih, šezdesetih i sedamdest godina poznata lica, od Alena Delona, Omara Šarifa, preko Elizabet Tejlor i Lajoša Zilahija, do slavne generacije fudbalera Mančester Junajteda pisala su istoriju "Mažestika".

Sa Delonom se u "Mažestiku" upoznao Stevica Marković, i od tada kreće legenda o kontraverznom druženju "urbane legende" beogradskog i pariskog podzemlja. Marković, koji je godinama bio telohranitelj i dubler slavnog Francuza, vremenom je pesnicama i šarmom prokrčio put do pariskog visokog društva. Završio je tragično 1968. godine na pločnicima "grada svetlosti", a mnogi su kasnije razglabali da li je njegovo ubistvo bilo posledica obračuna između mafijaša kojima je Delon bio blizak, ili pak akcija čuvene Udbe, koja je navodno imala svoje "istureno odeljenje" baš u sali "Mažestika"

Hotel "Mažestik" više puta je ugostio i krajnje ekstravagantne goste, te možemo samo da zamislimo kakva je  atmosfera bila 1965. godine kada su u barskoj sali hotela "Mažestik" gostovali članovi slavnog Mulen ruža? Godinu dana kasnije, 1966. u hotelu su boravile egzotične igračice iz pariskog kabarea "Ludi konj".

Ni filmski stvaraoci nisu mimoišli "Mažestik", pa je dobar deo scena kultne serije "Otpisani" snimljen baš u enterijeru hotela. I još jedno mesto izaziva pažnju: portret vođe Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.

Bejzbijeve bebe u "Mažestiku"

Bila je noć 6. februara 1958. godine. Februar u Beogradu uobičajan, hladnoća i sneg. U restoranu "Mažestika" temperatura je bila letnja. Za stolom igrači i rukovodstvo Mančester Junajteda i Crvene Zvezde na zajedničkoj večeri. Nekoliko sati ranije, na stadionu JNA pred 50.000 gledalaca, odigrali su nerešeno 3:3. Tako su crveno beli eliminisani iz Kupa evropskih šampiona, jer su u Mančesteru izgubili 2:1. Za večeru je poslužena krem supa, teleći ragu, punjena ćurka, mešana salata, omlet iznenađenja i još po nešto. Muzika, druženje, pesma i u jednom trenutku, kada je atmosfera bila na vrhuncu, golman "Bejzbijevih beba", Hari Greg zgrabio je meni i krenuo od stola do stola skupljajući potpise svih igrača. Tako je "Mažestikov" meni ušao u sportsku istoriju.

Sutradan avion sa ekipom Junajteda, prilikom povratka na Ostrvo, doživeo je nesreću na aerodromu Minhen, gde je sleteo da bi dopunio gorivo. Nastradale su 23 osobe, od čega osmorica igrača Mančestera. Tako je Hotel "Mažestik", postao nezaobilazno mesto obilaska engleskih navijača prilikom dolaska u srpsku prestonicu.

Konfiskacija

Ali vratimo se na trenutak jedan korak u prošlost na priču o arhitekti Miniću. Milanu S. Miniću posle Drugog svetskog rata nove vlasti su konfiskovale "Mažestik", ali mu je ostavljen na poslednjem spratu apartman – atelje, koje je bilo stecište okupljanja umetnika.

Minić je i u posleratno vreme nastavio da se bavi slikarstvom, a bio je i osnivač ULUPUDS-a, (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ) i od 1953. do 1963. godine prvi predsednik. Bio je i potpredsednik Inženjerske komore. Godine 1953. godine o životu i radu prve žene arhitekte u Srbiji, Jelisavete Načić objavio je rad.

Milan je imao sina Olivera Minića, koji je išao očevim stopama, arhitekturom. Radio je urbanističke planove za Prijepolje, Novu Varoš, Prilep. Bio je deo stručnjaka autora Generalnog urbanističkog plana Beograda 1950. godine. Svoju zaostavštinu poklonio je kroz "Legat Olivera Minića" koji je smešten u Prijepolju. Testamentom iz 1975. godine on je Biblioteci zaveštao knjige, očev štafelaj i slike "Autoportret" i "Pejzaž Zlatara", kao i štednu knjižicu sa dve hiljade dinara za kupovinu knjiga. Sve pod imenom "Dar slikara i arhitekte Milana S. Minića Biblioteci u Prijepolju, rodnom mestu Milana S. Minića".

Najvrednije delo Milana S. Minića, Hotel "Mažestik" proglašen je za nepokretno kulurno dobro i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.