Treći jun 1851. godine mogao je da bude po svemu običan dan. A onda su Beograd uspavam mirisom kasnog proleća potresli zastrašujući pucnji iz pravca Careve ćuprije. Da stvar bude šokantnija, u ovu zgodu bio je umešan i sam vladar Srbije, knez Aleksandar Karađorđević. 

Vojničko vaspitanje kneza Aleksandra

Dok su Obrenovići uglavnom bili naklonjeni lepim umetnostima i lepim ženama, za Karađorđeviće je važilo da su su pravi vojnici koji su najveće obrazovanje sticali upravo u vojnim školama Rusije i Francuske. Takav je slučaj bio i sa knezom Aleksandrom, sinom samog Karađorđa koji je vladao Srbijom. Iako reforme koje je sproveo nisu bile brojne i zapažene kao u slučaju Obrenovića pre i posle njega, ostavio je značajan trag na kulturnoj i vojničkoj sceni Srbije. Odgajan u viteškom duhu, knez je uspeo da srpsku vojsku, do tada loše obučeno i loše opremljenu postavi u red značajnih vojnih sila. To je uradio i otvaranjem prvog pravog strelišta u Beogradu i Srbiji, sa namerom kako da na njemu vojska vežba gađanje. 

Na njegovu inicijativu, Zavedenije ekonomičensko uredilo je za svega nekoliko nedelja teren u blizini izletišta Topčider. Svečano otvaranje najavljeno je u službenim novinama 26. maja 1851. godine, a vest su širom Beograda prenosili dobošari, kao što je to tada bio slučaj.

Foto: Mihailo Grbić - Knez Aleksandar Karađorđević, Narodni muzej

Knez, paša i prva opklada

Otvaranje strelišta 3. juna 1851. godine bio je vanredan događaj u celoj Srbiji. Gomila sveta slila se sa svih strana da vidi prvo gađanje, a ovaj pravi viteški karneval upotpunile su zastave i čak tri vrste muzike: dve vojne i jedna građanska. Počasni gost kneza Aleksandra bio je i sam beogradski paša. Čast da ispale prve hice pripala je ratnom komandiru štaba Jefremu Mihaijloviću i Beograđaninu Mihajlu Mrcajloviću. 

Posle upečatljivog otvaranja, pored svoje vojne svrhe za obuku pešadije, strelište je postalo omiljeno i kao mesto na kome su se razni ponositi varošani takmičili u ovoj viteškoj veštini. Tako je već 10. juna organizovano novo takmičenje na kome je pored oficira i vojnika učestvovao veliki broj seljaka i knezova iz okoline Beograda. Tada je običaj bio da se za učešće na turniru priloži cvancik, a svi ulozi su pripadali pobedniku. 

Na ovom takmičenju gađanje je bilo organizovano u dve grupe. Nna opšte oduševljenje, najbolji strelci pogodili su sam centar mete. Titulu pobednika poneli su boltadžija (trgovac) Joca Božić i špekulant Manojlo Jokić. Posebne simpatije okupljenih poneo je Jokić koji je odbio da primi nagradu, već je sva sredstva poklonio za održavanje strelišta. 

Prva streljačka družina

Iako je streljaštvo bilo veoma omiljeno među našim narodom, za osnivanje prvog streljačko društva i uređivanje streljaštva kao sportske discipline čekalo se čak 15 godina. Tako je 1866. godine u službenim novinama izašlo "Ustrojstvo streljačkog društva u Beogradu", kojima su bila regulisana pravila streljaštva. Već sledeće godine na Carevoj ćupriji organizovan je prvi skup strelaca iz čitave zemlje, a nedugo potom je osnovan i državni Streljački savez. 

O popularnosti streljaštva kao sporta govori i činjenica da je krajem XIX veka Narodna skupština donela akt kojim se potpomaže rad ovi udruženja. Ipak, tačka na dalji razvoj stavljena je tokom ratova za oslobođenje, kada je su strelišta uništena, zgrade spaljene a umesto nepokretnih meta, najbolji strelci regrutovani u odbrani zemlje. 

Preporod streljačkog sporta u Beogradu potpomogao je još jedan Aleksandar Karađorđević, ovaj put kralj. Za kratko vreme, u Kraljevini Jugoslaviji niklo je preko 1600 streljačkih družina sa preko 80.000 aktivnih članova. Tih godina i žene počinju da se takmiče u gađanju, ali malokalibarskom umesto vojničkom puškom, koja je ipak bila rezervisana za muškarce. Obnavlja se učešće na međunarodnim takmičenjima, na kojima, doduše,  naši strelici ne ostvaruju zapažene rezultate. 

Drugi svetski rat donosi sasvim druge mete, ali je streljštvo ipak prevazišlo sve. Prvo državno takmičenje u novoj Jugoslaviji održano je 1946. godine.,  a dve godine kasnije obnovljen je Streljački savez Jugoslavije.