Smeštena u samom centru Beograda, na samo stotinak metara od Trga republike i Kalemegdana, već skoro čitav vek nalazi se dom najvažnije srpske naučne i prosvetne ustanove – Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti podignuta je 1922. godine, iako to nije prvo udruženje koje se bavilo naukom i prosvetom. Pre nje, postojalo je Društvo srpske slovesnosti i Srpsko učeno društvo. A tog 1. novembra 1886. godine osnovana je Srpska kraljevska akademija, koja se smatra pretečom Srpske akademije nauka i umetnosti.

Osnivanje

Srpska akademija nauka i umetnosti je od samog svog osnivanja bila najviša naučna i prosvetna ustanova u Srbiji. Pod imenom Srpska kraljevska akademija (SKA) postojala je od 1886. godine kada je skupština izglasala "Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije",  koji je kralj Milan Obrenović javno objavio u Nišu. Ovim zakonom je bilo predviđeno da kralj bira prve akademike, što je i učinio odabirom prvih šestaest akademika podeljenih u 4 odeljenja, tj. "stručne akademije": Akademija prirodnih nauka, Akademija filozofskih nauka, Akademija društvenih nauka i Akademija umetnosti. Akademicima je dato pravo da sve naredne akademike sami biraju. Za prvog predsednika odabran je Josif Pančić, a za sekretara Jovan Žujović.

U pozadini osnivanja Akademije krio se pokušaj objedinjenja srpske naučne i kulturne elite pod patronatom države, pošto su oba prethodnika SANU – Društvo srpske slovesnosti (1841) i njegovog naslednik Srpsko učeno društvo (1864), suspendovani zbog širenja preterano liberalnih ideja i neslaganja sa aktuelnim ministrima prosvete. Naime, dok je Društvo srpske slovesnosti ugašeno od strane ministra Koste Cukića zbog pokušaja da se kao članovi prime Garibaldi i sin liberalnog ruskog filozofa Aleksandra Ivanoviča Hercena, Srpsko učeno društvo je suspendovano od strane ministra Milana Kujundžića zbog ličnog sukoba. Aktom osnivanja SKA predviđeno je da sva imovina Srpskog učenog društva pređe u vlasništvo novoosnovane Akademije, što je izazvalo spor koji će trajati do 1892. godine kada se ova dva učena društva spajaju u jedno.

Pored ove političke komponente, koja će i u narednim decenijama da se provlači kroz rad ove značajne naučne institucije, cilj osnivanja je bio "da nauku obrađuje i unapređuje; da postavlja i održava zdrave osnove naučnome sudu; da obelodanjuje i izaziva istraživanja naučna u prirodi, društvu i istorijskim spomenicima; da potpomaže udomaćivanje i razvitak viših umetnosti; da udruženom snagom za napredak prosvete izvršava ono, za šta je posebna snaga nedovoljna". Novina koja je uvedena u SKA bila je pokretanje sistematskih naučnih istraživanja, od kojih su najznačajnija ona Etnografskog odbora pod upravom Jovana Cvijića i Jovana Erdeljanovića, a koja su objavljivana u zbirci "Srpski etnografski zbornik: Naselja i poreklo stanovništva" i "Život i običaji narodni". Za razvoj srpke nauke i prosvete značajno je i pokretanje "Glasa Srpske kraljevske akademije".

Za čelu SAK naći će se najznačajniji srpski naučnici i mislioci, kao što su: Čedomilj Mijatović, M. Đ. Milićević, Jovan Mišković, Đorđe Nešić, Jovan Ristić, Sima Lozanić, Stojan Novaković, Jovan Žujović i Jovan Cvijić.

Posleratna aktivnost

Srpska kraljevska akademija postojala je do 1947. godine. Sa promenom društvenog uređenja, prelaska sa monarhije na republiku, Akademija menja ime i nazvana je jednostavno Srpska akademija nauka. Tom prilikom promenjena je i struktura akademije, tako da umesto 4 stručne akademije postoje odeljenja kojih je bilo 6 – prirodno-matematičkih nauka, tehničkih nauka, medicinskih nauka, literature i jezika (kasnije jezika i književnosti), društvenih nauka i likovne i muzičke umetnosti. Takođe, u ovom periodu osnivaju se naučni instituti, ukupno 24 stručna instituta, Arhiv i Biblioteka Akademije se stavljaju na raspolaganje javnosti, a pod upravom se nalazi i Patrijaršijsko-mitropolijski arhiv u Sremskim Karlovcima.

U ovom periodu, SANU se konačno useljava u zgradu u Knez Mihailovoj ulici, koja je završena 1924. godine, ali je zbog hroničnog nedostatka novčanih sredstava bila data pod zakup. Zgrada je tom prilikom rekonstruisana i proširena po projektu arhitekte Grigorija Samojlova.

Sadašnje ime Srpska akademija nauka i umetnosti dobija 1960. godine, kada se fokus delovanja akademije usmerava na međuakademijsku saradnju i organizovanje naučnih skupova u tu svrhu. Od 1974. se posebno podstiče saradnja sa drugim jugoslovenskim akademijama, kao i sa akademijama u inostranstvu, dok su teme kojima su se bavili akademici bavili osavremenjene, te počinju da se bave pitanjem demografskog razvoja, javnog zdravlja, zaštite čovekove okoline, prosvete, poljoprivrede sa razvojem sela, i tako dalje.

Posle raspada SFRJ, još jednom dolazi do menjanja strukture SANU. U njen sastav je uvrštena Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (osnovana 1979. godine), koja postaje Odeljenje SANU u Novom Sadu, dok je Akademija nauka i umetnosti Kosova i Metohije, ugašena posle pokušaja da se pomire različitosti i samo je vajar Svetomir Arsić Basara primljen za stalnog člana SANU, dok su albanski akademici osnovali sopstvenu i nepriznatu Akademiju u Đakovici. Za noviju istoriju Akademije, značajno je formiranje Odeljenja SANU u Nišu 2016. godine, kada je za predsednika odeljenja izabran Ninoslav Stojadinović.

Budućnost Akademije

Danas se na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti nalazi akademik prof. dr Vladimir Kostić, za koga se mnogi nadaju da će uspeti da pokrene uspavanu Akademiju, čija je aktivnost, sem par kontroverznih događaja u prethodnim decenija, kao što je objavljivanje nezavršenog "Memoranduma SANU", uglavom ostajala van vidokruga javnosti. Jedan od razloga za ovo je možda to što se u redovima akademik nalaze 142 člana prosečne starosti 73 godine, od kojih je samo jedna četvrtina mlađa od 65 godina. Pa, ipak među 1468 članova Akademije nalazile su se i takve veličine kao što su nobelovci: Ivo Andrić, Vladimir Prelog, Lavoslav Ružička, Pjotr Leonidovič Кapica, Mihail Aleksandrovič Šolohov, Aleksandr Isajevič Solženjicin, Česlav Miloš, Rože Gilman, Torsten Vizel), značajni naučnici među kojima su: Nikola Tesla, Mihailo Pupin, Milutin Milanković, Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, poznati svetski pisci: Jakob Grim, Viktor Igo, Lav Nikolajevič Tolstoj i umetnici: Antonjin Dvoržak, Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič, Henri Mur. 

 Više o samoj zgradi SANU, možete da pročitate u nastavku u četvrtak.