Beograd se ponosi činjenicom da se nalazi na ušću dveju reka. Iako je ovo samo delimično tačno (u Beogradu postoji više  od dve reke, ali o tome drugom prilikom), dužina rečnih obala Save i Dunava na teritoriji Beograda je ipak impresivna iznosi čak 200 kilometara. Tu  je ubrojano i 16 rečnih ostrva različite veličine i pristupačnosti posetiocima.

Ovom prilikom plovićemo Dunavom od Zemuna do Grocke i na tom putu posetiti neka od njih.

Beljarica Gornja i Donja – Beogradska Amazonija

Prema definiciji, Beljarica je močvarno područje na levoj obali Dunava koje je zbog svoje bujne vegetacije ponelo epitet "Beogradska Amazonija". Proteže se duž 15 kilometara u nastavku Pančevačkog rita kroz naselja Borča, Kovilovo i Padinska skela.

Zbog velikog broja ptica, insekata i riba od 2013. godine nalazi se pod zaštitom države. Tri godine kasnije se ovaj prirodni rezervat našao na udaru kada je najavljena izgradnja nove luke Beograd na ovom području. Ipak, predlog je povučen i vraćen na doradu.

Foto: Tiefkuehlfan - Beljarica Donja i Beljarica Gornja na slici desno

Pored rukavaca Totski Dunavac i Balaton, u sastavu "Beogradske Amazonije" nalaze se i dve rečne ade: Beljarica Gornja i Beljarica Donja. Ade se nalaze između 1176 i 1178 kilometra leve obale Dunava, ili jednostavnije rečeno - u neposrednoj blizini Pupinovg mosta. Do njih je moguće doći samo čamce, a pored sojenica i vikendica gotovo da nema nikakvog drugo sadržaja.

Ade su već decenijama unazad veoma popularne među ribolovcima, ornitolozima i svima onima koji žele da ostvare svoje dečačke snove o istraživanju sliva Amazona.

Veliko i Malo ratno ostrvo – Ostrva s tradicijom

Veliko i Malo ratno ostrvo su pored Ade Ciganlije svakako najpoznatija beogradska rečna ostrva. Nalaze se na samom ušću Save u Dunav i sastavni su deo svakog beogradskog leta. I dok je Malo ratno ostrvo oduvek bilo u upotrebi, posebno od strane  beogradskih trgovaca konjima koji su tu držali svoje životinje, Veliko ratno ostrvo postalo je prava džungla u srcu velegrada tek pošto je izgubilo svoj vojni značaj. Tako je posle Prvog svetskog rata ponelo naziv Sirotinjsko ostrvo jer su na njemu dom našli najsiromašniji stanovnici grada.

 Foto: Milena Arsenić

Danas su vladavinu nad ovim adama preuzeli flora i fauna zbog čega su proglašene područjem pod posebnom zaštitom. I dok je do Malog ratnog ostrva moguće doći samo čamcem, do Velikog ratnog ostrva je preko leta moguće doći pontonskim mostom koji je postavljen od Zemuna do kupališta Lido. Plaža Lido se nalazi u gornjem delu ostrva, a u njenom nastavku je nekoliko restorana i kafana u kojima možete potražiti osveženje. Takođe, i tokom ostatka godine možete posetiti Veliko ratno ostrvo jer je postoji organizovan prevoz čamcem sa Zemunskog keja i keja ispred hotela Jugoslavija.

Ono što je važno napomenuti je da je uvođenje kućnih ljubimaca strogo zabranjeno na Veliko ratno ostrvo zbog zaštite ptica i drugih životinja kojima je ada postala novo stanište.

Ada Huja – Zeleni raj pretvoren u industrijsku zonu

Nekada ostrvo a danas poulostrvo, Ada Huja nalazi se u donjem toku Dunava kroz Beograd, ispod Pančevačkog mosta. Nekada je bila poznata po svojim izvorima sumporne vode koji su privlačili radoznalce još od keltskih i rimskih vremena. Postoje zapisi da su se u neposrednoj blizini ade na Rospi ćurpiji nekada nalazile terme i javna kupatila još od antičkih vremena.

Sve do početka 20. veka ovde su se nalazili vinogradi i šume, koje su pred naletom progresa nestali posle 1940. godine. Tada je rukavac Dunava pregrađen i ada je pretvorena u poluostrvo sa namerom da se ovde formira novo brodogradilište. Kupači su se još neko vreme ovde okupljali na divljim plažama uprkos zloglasnom "viru smrti" koji se nalazio u jednom od rukavaca Dunava i koji je sa sobom odneo mnoge neoprezne duše.

Tačka na turistički potencijal Ade Huje stavljena je 1960. godine kada je ostrvo postalo zvanična gradska deponija. Posle otvaranja deponije u Vinči, na adu su se doselili razni magacini a svoju renesansu doživela je u proteklim decenijama kada je pretvorena u industrijsku zonu.

Foto: Orion1964 - Paradajz ostrvo

Paradajz ostrvo iliti Višnjička ada 

Nizvodno od Ade Huje nalazi se ostvo koje je svoje ime dobilo zbog zasada samoniklog paradajza koji su nekim čudom počeli da niču na adi. Paradajz ostrvo nastalo je prirodnim putem osamdesetih godina u jednom rukavcu Dunava preko puta Višnjičke banje i naselja Višnjica s jedne strane, i Krnjače sa druge strane reke.

Ada je dugo bila zapuštena i prepuštena nesavesnim građanima koji su ovde donosili šut i razne druge otpatke, ali to nije sprečilo prirodu da trijumfuje. Danas se na adi nalazi gotovo dva hektara guste šume kroz koju 2010. godine na inicijativu "Eko društva štediša" prosečena trim-staza.  Uređeno je i kupalište, izgrađeni tereni za fudbal i odbojku, amfiteatar od drveta. Grad Beograd je pre nekoliko godina Višnjičku adu uvrstio u zvaničnu turističku posetu prestonice.

Do ade je organizovan prevoz čamcima. 

 Foto: Bjoertvedt - Gročanska ada i Grocka iz aviona

Gročanska ada - Nadomak kolevke evropske civilizacije

Kako mu samo ime kaže, Gročanska ada nalazi se na teritoriji opštine Grocka na trideset kilometara od centra. Ovaj raj za pecaroše dugačak je čak tri kilometra, iako ovaj podatak stariji Gročanci uzimaju sa zadrškom. Naime, poznata je priča da se svake godine ovo ostrvo pomera par desetina, pa čak i stotina metara nizvodno.

Ipak, ono što je sigurno je da se među drvećem u netaknutoj prirodi nalazi i stablo hrasta za koje neki tvrde da je staro više od 150 godina. Pored zelenila, tu je i mala plaža koje je generacijama unazad omiljeno kupalište Gročanaca tokom dana letnje žege.

Do ove ade, kao i još dve u njenoj blizini, moguće je doći čamcem iz gročanske marine.

 

Ovde završavamo plovidbu Dunavom od jedne do druge beogradske ade. U sledećem nastavku prelazimo u Banat i krećemo u posetu rečnim ostrvima koji su nadomak Beograda, ali nisu zvanično na teritoriji glavnog grada.