Foto: Wikimedia commons
Neobični nazivi kafana u Beogradu: Kad "Sedam švaba" odluta "U modre šume"
Ono što bi, u običnom životu, mnogi smatrali preterivanjem, to je u kafani, pa, samo običan život. Zato ne čudi da su, kroz istoriju, "druge kuće" boema i veseljaka često nosile neobična ili čak smešna imena.
I ne, ovde ne važi ona stara "Bilo nekad, danas se prepričava". Neobični nazivi kafana u Beogradu i danas znaju da gostima izmame osmeh i, čini se, tu su da ostanu dok je kafana.
Ime je znak
Dati naziv kafani nije lak zadatak. Potrebno je da bude interesantan, da privlači goste, ali i lako pamtljiv, makar po svojoj neobičnosti. Iza toga nekada stoji dugotrajno razmišljanje, a dešava se i da sve bude stvar trenutne inspiracije.
Ako gazda duboko veruje da će mu neko ime obezbediti "naklonost zvezda" i krcat lokal, nema tog imena koje neće prihvatiti. Tako je bilo nekada, a tako je, prema svemu sudeći, i danas.
U vreme kada je Jatagan mala bila opisivana kao "ruglo Beograda i čir na licu prestonice", u njoj je postojala kafana "Kod Bahusa". Kafana nazvana po grčkom bogu vina i razvrata nije bila razočarenje za svoje goste. Naprotiv, tu se lumpovalo do zore svakoga dana, a kako se pričalo, iz nje niko trezan izašao nije.
Neobični nazivi kafana u Beogradu uključuju i one kojima je kumovao neki geografski pojam. Posebno popularno oduvek je bilo Jadransko more čije je ime ponela čitava plejada ugostiteljskih objekata. Hotel "Jadran" postojao je u Sarajevskoj ulici, drugi se nalazio u Makenzijevoj, kafane istog imena bile su u Miloša Pocerca i Skopljanskoj, dok je Vojvođanska bila dom "Primorja".
Kako bi kafanski svet što više odvojili od mušne svakodnevice, beogradske kafandžije, nakon Velikog rata, počele su da odlaze u apstrakciju. Tako su nastale kafane "U modrim baštama", "U modrim šumama" i "Kod dve misterije" koje su vazda bile pune.
U isto vreme, iako nije poznato kako, nastade i posebna veza kafana i pevaca. Valjda se simbolika ogleda u tome da – kad petao zapeva, vreme je da se kući pođe.
Kako bilo, tek životinja sa krestom izrodila je više neobičnih naziva kafana u prestonici: "Kod crnog petla", "Kod crvenog petla", "Kod zlatnog petla" i "Kod oroza". A i danas postoji čuveni "Pevac" u centru Beograda.
Foto: Skyscrapecity/mendeljejev - Kafana "Kod sedam Švaba" na uglu Hilandarske i 27. marta
Kafane sa pričom
Među kafanama upisanim u istoriju Beograda svakako se nalazi "Kod sedam Švaba". Priču o njoj spominje list "Vreme" 1928. godine:
"Nekada je ona bila poslednja kuća u tom kraju Beograda i iza nje bila su polja i baruštine sve do Dunava (kraj oko današnje Hilandarske ulice). Lađari sa šlepovima imali su muke da dođu do kapljice jer im je varoš bila daleko. I često zimi i u jesen dolazili su iskaljani do guše i nikakva nepogoda nije mogla da ih spreči da se u određeno vreme pojave. Sa gazdom su lepo živeli i svakako u čast sedmorici svojih najrevnosnijih kafana se prozvala 'Kod sedam Švaba'"
S druge strene grada, u Brankovoj ulici, nalazila se kafanica po imenu "Granata", najverovatnije zato šte je tu zaostala nekakva granata iz doba rata. Iako bi, po nazivu sudeći, neko pomislio da se radi o mestu lude zabave, za to, policija nikada nije pronašla niti jedan jedini dokaz. Zapravo, u "Granati" je svakojaka zabava našla svoju pozornicu, ali je policija pri svakoj intervenciji nailazila samo na praznu prostoriju. Kako ne bi preživljavali "ribanja" nadređenih, ondašnji čuvari reda odlučili su da jednostavno ne prilaze "Granati".
Gde su se zapravo krili veseljaci ove kafane i kako su znali da racija dolazi, nikada se nije saznalo.
I kafana "Dva papagaja" ima zanimljivu priču o nastanku imena. Kako "Vreme" navodi:
"Tu je, u jednoj maloj kućici, stanovao neki starac koji je imao dva mala zelena papagaja i sa njima je zalazio na vašare i crkvene slave te su izvlačili one ceduljice u kojima je ispisana sudbina. On je kavez sa ovim tičicama držao uvek nad vratima svoje sobice u koju se s ulice ulazilo, te su se deca zbirala i zabavljala gledajući zelene tice. Na taj način oni su postali popularni i čitav kraj se njima označio: 'Tamo kod ona dva papagaja!' te i docnije, kad je i starca i njegovih papagaja nestalo, reklo bi se: 'Tamo kod dva papagaja', pa nije čudo sto je i sama kafana, koja se tu digla, i bez volje gazdine, sama sobom dobila naziv kod 'Dva papagaja'"
Na drugoj strani, u Dušanovoj ulici bila je čuvena gostionica "Kod crnog orla". Tokom austrijske vladavine Beogradom (1717-1739) tu je bila dvospratna zgrada za isturenu stražu. Na toj zgradi, spolja, bio je istaknut veliki crni orao, austrijski grb. Kasnije kada je Beograd završio u srpskim rukamana u ovom objektu otvorena je jedna o prvih beogradskih kafana, a kako je crni orao i dalje tu stajao, i kafana bi prozvana "Kod crnog orla".
Za svakoga po nešto
Svoje mesto imali su ljubitelji otvorenog prostora. Za njih je, u Grobljanskoj ulici (današnjoj Ruzveltovoj), postojala "Promaja", bašta bez krova sa dobrom klopom. Za hrabre pravo mesto bio je podrum "Zemljotres", a "Dobro jutro" beše pravo mesto za nođobdije koje su jutrom odlazile u krevet.
Ipak, titulu najmaštovitijeg naziva verovatno bi mogla poneti kafana "Kod žirafu vanevropsku zverku" na Dorćolu. Kafana je dobila ovo ime, kako se veruje, nakon što je, u beogradski Zoološki vrt, prvi put stigla ova životinja.
Zanimljivo je da se konkurencija često znala naći u istoj ulici pa su i imenima pokušavali da naglase svoje rivalstvo. Takav slučaj bio je sa tri kafane – "Kod uživanciju", "Po uživanciju" i "Kod dvama konkurentima".
Današnje kafane neobičnog naziva
Danas, svaki minut šetnje po Beogradu rapidno povećava mogućnost da naletite na kafanu neobičnog naziva.
U centru, mada je malo sakriven, čeka vas "Vrući gavran", a tu je i pečenjara/restoran "Izgubljeno jagnje" u Dimitrija Tucovića.
Ljubitelji etno fazona verovatno će naleteti na "Šta je tu je", a fanovi kineske hrane "Ludu kuću", dok samo izraziti zaljubljenici u domaću kinematografiju mogu pogoditi odakle kafani ime "Vijoleta, kućo stara" (rečenica iz filma Specijalno vaspitanje).
Kako bilo, bez obzira na to koliko neobična imena prestoničke kafane mogu poneti, jedno je sigurno – kafana je bila i ostala beogradska institucija za sebe.