Da možete da odaberete jednu ulicu u Beogradu da njome prošetate sa prijateljem koji ima samo jedno popodne u Beogradu, kuda biste se zaputili?

Od Save do Dunava, od prvog do dvadeset prvog veka, prostire se jedna od najstarijih ulica u gradu i nosi ime kralja Petra I Karađorđevića. Teško je nabrojati sve razloge zbog kojh nam je toliko zanimljiva, ali prihvatićemo izazov.

Počnimo od toga da su ovaj pravac uspostavili još stari Rimljani, kada je, na raskršću sa još jednom ulicom koja se prostirala od kraja današnje Knez Mihajlove ulice do Narodnog pozorišta, predstavljala sam centar Singidunuma. Ostaci rimske kulture, bezmalo nekadašnjeg termi i foruma, i danas postoje u okolnim ulicama ali su, kako smo već navikli, prezervirani (ili ne) tako da ih nije moguće videti. Međutim – krenete li hronološki da pratite sve događaje i kulture koje su kroz 20 vekova protutnjale kroz Beograd, sve je verovatnoća da ćete ih, ako ste dovoljno pažljivi, naći u ulici kojom danas šetamo.


Foto: Pavle Kaplanec

Nesuđeni Monmartr

Počećemo od obale Save, na ljupkom Kosančićevom vencu koji je imao sve predispozicije da se pretvori u svojevrsni Monmartr, premda se zaista može naleteti na poneki umetnički atelje ili interesantan lokal. Upravo se u ovom području, počevši od Savamale, nalazilo prvo beogradsko naselje van Kalemegdana. Da doprinesemo monmartrovskoj referenci – ovde se nalazi i rektorat Umetničkog univerziteta i Fakultet primenjenih umetnosti.

Uzbrdo, uz kaldrmu, posađen je Konak kneginje Ljubice, podignut 1831. godine. Njemu vredi posvetiti posebnu pažnju – kako zbog dvorskih intriga vrednih uzbudljivog serijskog scenarija, tako i zbog intersantnog enterijera, spoja neobaroka i orijentalnog stila, u kome su odrasli Milan i Mihajlo, koji će kasnije vladati Srbijom. Ova zgrada je danas otvorena svakog dana izuzev ponedeljka, tako da ovde možete da proniknete u sve njene tajne, iz prve ruke. Da nastavimo – preko puta Konaka nalazi se velelepna zgrada Patrijaršije, muzej a zatim i Saborna crkva, izgrađena desetak godina nakon kneginjine rezidencije. Pod njenim okriljem su ovde sahranjeni Vuk Karadžić i Dositej Obradović.

Da predahnete od istorije, pređite na drugu stranu ulice, gde se već  gotovo dva veka nalazi čuvena kafana „?“. Da možete da uđete u vremeplov i vratite se na sredinu XIX veka, omela bi vas tek drugačija odeća na gostima: kafana manje ili više danas izgleda isto kao kada je otvorena. Nazad, 1826. godine, u njenom izgledu nije bilo baš ničeg neobičnog – zapravo su sve kuće bile bele i jednospratne. Ineresantno je da se kafana zvala „Kod Saborne crkve“, na šta se crkva sablaznila i pobunila. Vlasnik je bio revoltiran i odlučio da, do daljeg, kafana nosi naziv „?“ Ako zasedenete tamo na čašicu šljivovice, zamislite Vuka Karadžića kako radi isto, s obzirom da je bio redovni gost.

Foto: Pavle Kaplanec

Zatim dolazimo do osnovne škole „Kralj Petar  I“, koja je izgrađena na samom početku XX veka. Malo poznata a prilično intrigantna činjenica je da je baš ovde, u Sali za fizičko, Ivan Meštrović vajao Pobednika. Na mestu gde Ulicu kralja Petra seče Ulica cara Lazara nalazi se zgrada Narodne banke, takođe vredna posete i u te svrhe otvorena svakog radnog dana. Upravo je ovde rođen jedan od najvećih domaćih pisaca, Branislav Nušić.

Misterija staklene kocke

Evo nas u Knez Mihajlovoj. Nju ćemo danas da pretrčimo i konačno počinjemo da se spuštamo nizbrdo, ka Dorćolu. Primetićete da se sa leve strane gradi nova staklena kocka, zbog čega nam zamisao gradskih urbanista ostaje večna enigma. Ako ništa drugo, možemo reći da ćemo uskoro na ovom delu ulice nailaziti na vrlo karakterističnu arhitekturu XXI veka, što može da doprinese velikom diverzitetu zbog kog danas i veličamo ovu ulicu. Zgrade koje vas sada okružuju (a da nisu banke ili prodavnice) pripadale su Jevrejima koji su tek 1888. godine dobili pravo da napuste Jevrejsku čevrt Beograda i počnu da grade svoje domove među ostatkom stanovništva. Sa leve strane, već na uglu da Vasinom ulicom, do skoro je živeo kafić Leila, gde ste često mogli da naletite na svirku i kupite ploče zanimljivih autora po zanemarljivim cenama. Danas nosi drugo ime, ali je koncept, srećom, ostao gotovo nepromenjen.

Foto: Pavle Kaplanec

Kada pređete ulicu, na vas će zablještati izlozi nekolicine beogradskih prestižnih dizajnerskih radnji, među kojima s nalazi pomalo neugledan ulaz u najstariji hotel u Beogradu – Rojal. Zahvaljujući tome što je običavao da radi i služi hranu i piće gotima 0-24, Rojal je poslednjih godina postao nezaobilazno sastajalište i omiljeno utočište mladih koji se nađu na ulicama grada iza ponoći, a nespremni za spavanje. Svako ko je zašao ovde na tursku kafu, pivo ili šniclu u 3:30 ujutru, zatečen samim sobom ili atmosferom koja ga je dočekla, vratio se po još. Danas je Rojal, nažalost, zatvoren zbog neizmirenih dugova.

Nastavite dalje i obratite pažnju na različite stilove. Ne dajte da vas zavaraju oronule, posivele fasade – čitava arhitektonska enciklopedija, slojevi vremena koji se protežu od klasičnog rimskog, preko baroka, modernizma, orijenta, akademizma, do street art-a u vidu interesantnih ili besmislenih grafita, plakata i ljubavnih poruka čine beogradsku priču u malom. Pored skupocene odeće i modnog asesoara, smenjuju se i poneki kafić i vinarije, kao i skromniji izlozi zanatskih radnji. Ne možemo izostaviti parfimeriju Sava, najstariju svoje vrste u Beogradu. Kročite li u malu radnju, čekaju vas neverovatni maniri vlasnika, nostalgični mirisi, enterijer i tretman koji će vas na nekoliko minuta odvesti u predratni Beograd.

Foto: Pavle Kaplanec

Poslednji trag Osmanlijskog carstva

U broju 71 nalazi se zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja, gde su danas smešteni i sedište jevrejske opštine, humanitarna apoteka i kancelarije rabina. Kada stgnete do Gospodar Jevremove ulice, pružite priliku obema stranama – sa leve se nalazi Muzej Vuka i Dositeja, sa desne Bajrakli džamija. Ovo je jedna od najstarijih zgrada u Beogradu, izgrađena sredinom XVI veka i jedina preživela beogradska džamija od njih stotinak koliko ih je bilo na teritoriji prestonice u vreme Osmanlija. Čak i tada, važila je za centralnu gradsku džamiju a njen barjak, po kome je i dobila ime, uzdizao se i davao znak ostalima, kako bi molitva u svim džamijama grada počela istovremeno. Ovaj deo grada se u vreme turske vladavine  nazivao Zajrek, u kome se među običnim kućama osim minareta džamije isticala jedna jednospratnica, veoma raskošna za ono vreme. Srećom, očuvana je i danas stoji u maltene neizmenjenom stanju, kao Muzej Vuka i Dositeja. Klasičan balkanski stil, sa jasnim crtama orijenta krasi najstariju sačuvanu stambenu zgradu u Beogradu. Tokom istorije, kuća je mnogo puta menjala svoju namenu a fascinantno je da je doba kada je bila centar Velike škole trajao svega četiri i po godine. Ovde je, tek donekle uspešno, školu pohađao Vuk Karadžić, među prvih dvadeset polaznika. Više o ovom vremenu, o programu škole, profesorima i đacima možete saznati u samom muzeju, a određenim danima je, u zavisnosti od meseca u godini, organizovano stručno vođenje.

Ovde vas ostavljam pred nekoliko izbora – nastavite nizbrdo prema reci i potražite dalje tragove beogradske istorije na fasadama, predahnite u nekom od dorćolskih kafića u hladu drveta i starih zidova ili skrenite u ulicu Strahinjića Bana i njome došetajte do boemskog srca Skadarlije.