26. septembar 1981. godina, let Titograd-Beograd, boing 727-2H9 YU-AKF, 98 putnika (među kojima i sportisti, glumci, rokenrol dama i narodni heroji), 9 članova posade i 3 naoružana otmičara. Šta može krenuti po zlu?

Otkako su se avioni vinuli u nebo, otmica istih je postala dobitna kombinacija za demonstraciju terorističkog čina. To je pogotovo važilo 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kada je širom zemaljske kugle nasilno preuzeto približno sto aviona raznolikih avio-kompanija. U zavisnosti od teatralnosti akta, okupirale bi se ili novinske naslovnice ili zatureni novinski stupci. Jedan od tih kojih su mamili pažnju domaće i svetske javnosti (čak ni Njujork Tajms nije ostao imun) zbio se upravo kod nas pre 40 godina.

Naizgled sasvim običan i redovan let na relaciji Titograd-Beograd, ispunjen šarenolikom posadom, nije ni slutio da će postati meta trojice putnika - otmičara, koji su se kanili da ostalima zagorčaju živote i put pretvore u nebeski pakao radi isterivanje sopstvene pravde. Ova drama među oblacima skrojila je scenario koji može da posrami sam Holivud i filmske spektakle u njihovoj režiji.

Plan koji se godinama kuvao

Glavni i odgovorni vinovnik ovog nemilog događaja bio je Borivoje Jelić, koji je bio kivan zbog učestalih sukoba sa organima reda i mira i robijanja usled svojih tobože političkih stavova. Inicijalna kapisla da se odvaži na ovo zlodelo navodno vuče korene tokom boravka u hamburškom zatvoru zbog razbojništva i pokušaja ubistva, gde potpada pod neposredni uticaj utamničenih pripadanika Bader-Majnhofa, zloglasne terorističke grupe koja u to vreme harala Zapadnom Nemačkom. Jelić je godinama kovao plan kako da se osveti vlastima za maltretiranje koje su mu, po njegovim rečima, nezasluženo priređivali. Kao logičan izbor nametnula se otmica aviona, koja je bila vrlo primamljiva tih godina. Izvidivši i odmerivši sve veće aerodrome širom Jugoslavije pogodne za suludi poduhvat, odluka je pala na podgorički, tj. tadašnji titogradski, koji je bio obezbeđen koliko i korzo. Pikiran je let Titograd-Beograd i 26. septembra 1981. godine se prešlo sa reči na dela. 

Impozantan manifest putnika

Iako zvuči nalik na uvod u neku otrcanu pošalicu, u kabini jesu se zatekle istaknute ličnosti tadašnjeg vremena: celokupan fudbalski tim, tri barda našeg glumišta, jedna rokenrol dama i dva narodna heroja.

Fudbaleri i stručni štab Budućnosti zaputili su se ka Novom Sadu, preko Beograda, da izađu na megdan i odmere snage sa Vojvodinom na ondašnjem Gradskom stadionu.

Kako bi ova filmska priča bila upotpunjena, postarali su se naši velikani: Mihajlo Miša Janketić, Marko Nikolić i Žarko Laušević. Oni su tih dana skupa sa Predragom Mikijem Manojlovićem snimali film 13. jul u prestonici Crne Gore. Miša je pošto-poto hteo da se dokopa Beograda kako bi sutradan reprizirao glavnu ulogu u domaćoj izvedbi kultne predstave Tramvaj zvani želja u Jugoslovensko dramskom pozorištu. I dok su se Miša i Žarko udobno smeštali na svoja numerisana mesta, za to vreme je Marko bezuspešno pokušavao da navede Mikija da otvori vrata svoje hotelske sobe, u koju se zaključao usled straha od letenja. Digavši ruke, Nikolić je pohitao ka aerodromu kako ne bi propustio avion, ne sluteći da ga čeka nezapamćeni let.

Mušku monotoniju razbila je beogradska pevačica Biljana Petrović, koja je ponosno nosila prefiks rokenrol dama, po sopstvenoj numeri.

U prvim redovima, po navici iz ratnih dana, zasela su dvojica golijata, čuveni narodni heroji Milan Šijan i Božo Lazarević. Prvi je bio general-major i komandant 3. ličke brigade koja je stekla slavu spasavajući Tita tokom Desanta na Drvar, i otac Slobodana Šijana, poznatog reditelja. Dok je potonji bio general-pukovnik i komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

Među poslednjima ukrcali su se nenaoružani Borivoje Jelić, kao i Mirko Križić i Milan Prpić, dvojica kompanjona vrbovana da pripomognu da se ova akcija sprovede do samog kraja.

No, kakav bi to zaplet bio da nema obrta u vidu prikrivenog pomogača? Jelena Dokmanović je, takođe, bila među putnicima. Jelićeva prijateljica, koja je po pričama plenila lepotom, bila je zadužena da očara obezbeđenje i prokrijumčari hladno i vatreno oružje, što joj i pošlo za rukom.

Foto: Wikimedia Commons / 3ao - JAT Yugoslav Airlines Boeing 727-2H9; YU-AKF@ZRH;26.12.1997

Tri zlosutne reči

U 20.45 časova kapetan Ljubomir Zekavica i kopilot Mirko Pintar su otkravili avion od piste i digli se u vis. I tako je otpočeo let Titograd-Beograd od sat i koji minut više.

Nakon uvodnih 15 minuta na nebu, nnapadači su se prionili na posao, preuzevši oružje od svoje saučesnice. Tik pre nego što su počeli sa ostvarenjem planna, oglasio se kapetan aviona, koji je dobio nalog da obavi neplanirano stajanje u Dubrovniku i preveze putnike koji su učestvovali na mesnom simpozijumu. Rerutiran, boing je sleteo u zračnu luku u Ćilipima i pokupio umorne zvanice. Po mrklom mraku, u 21.50 časova, nastavili su po itinereru, put prestonice.

Sada više ništa nije stajalo na putu razbojnicima u izvršenju zlokobne misije. Repetiravši oružje, spokojni užitak u putovanju gotovo stotinu duša naprasno su prekinule tri male zlosutne reči Borivoja Jelića: Ovo je otmica! 

Nebeski zatvor

Isprva je zavladala nema zbunjenost, ali gromoglasno ponavljanje te rečenice je ubrzo poput tornada uskomešalo misli i sa grozomornom moći privuklo pažnju prisutnih. Odjednom je protekli dan izbledeo poput cveta, žutog i uvelog. Iznad njih se pružalo nebo, neprekinuto, beskrajno i bezizlazno. Jedino kuda su mogli bio je rep letilice, gde su se svi skupili u zgužvanu gomilu, svojski se trudeći da obuzdaju navalu emocija.

Kuckanje na vrata kokpita i potom hitri, nasilni ulet zatekao je pilote za upravljačem boinga 727. Najpre je Zekavica pomislio da se radi o pukoj šegi, ali Jelić razbija iluziju prinevši mu hladnu cev pištolja i tapnuvši par puta po glavi u znak dokaza ozbiljnosti i težine situacije. Sabravši roj misli sa znakom upitnika na kraju, prekaljeni letač koristi trenutak nepažnje zločinca i pogledom signalizira kopilotu da nehajno unese kod za otmicu na transponderu. Istog trena u konglomeratu zgrada sa tornjem usred kontrolna tabla kontrolora leta je za zatritrala, označivši da su se upravo uhvatili ukoštac sa otmicom aviona i talačkom krizom. Smesta je alarmiran državni vrh Jugoslavije, te su iz istih stopa podignuti borbeni lovci, koji su imali odrešene ruke da obore putnički avion ukoliko isti zapreti da se obruši nad gradskim područjem.

Foto: Wikipedia / Manfred Werner (Tsui)

U košmarnom vrtlogu

U naopako okrenutom okeanu otmičar postaje svestan da nešto ipak ne štima u celoj ovoj jednačini, te naređuje promenu kursa, kako bi što pre napustili zemlju. Nova destinacija: Brindizi, grad u italijanskoj pokrajni Apulija.

Mora se priznati da su kidnaperi imali sreće, jer im se usmehnula u poslednjem trenutku. Za dlaku su umakli domaćim migovima 21, ušavši u italijanski vazdušni prostor. Leteći doslovno na rezervama i nadomak piste, Jelić donosi sumanutu, samo njemu znanu odluku - nova promena kursa i zapućivanje za Grčku, Atinu, na tankovanje.

Međutim, opasnost ni u kojem slučaju ne jenjeva. Naime, približavajući se međunarodnom aerodromu Elinikon, traže zeleno svetlo za sletanje. Ne želeći da sebi tovari terorističku i talačku nedaću za vrat, Vlada Grčke kategorički odbija zahtev.

Sa pokazivačem za gorivo prikovanim na nulu i bezumnim, ali i nedorečenim planom, svi su sada suočeni sa čitavim nizom opasnosti, koje prete da ovaj let pretvore u pravi pravcati košmar sa pogubim ishodom po sve.


Nastaviće se...