Pre nego što se Vlada Vasiljević obreo u ulozi Beogradskog fantoma i harao ulicama glavnog grada, jedan kamiondžija uprizorio je slične scene samo dvadeset i kusur godina ranije. Ovo je priča o vratolomnoj ponoćnoj jurnjavi za ukradenim kamionom jedne večeri 1956. godine.

Krađa u po noći

Bilo je negde oko ponoći kada je prvi put zavrndao telefon dežurne službe Sekretarijata za unutrašnje poslove sreza Beograd. Podizajući slušalicu, dežurnog je dočekao zaglušljujući zvuk tranzistora i nepovezane reči. Kada ih je najzad razabrao i spojio u smislu rečenicu, bilo mu je jasno da se radi o prijavi krađe teretnog vozila oznake C-5832.

Koji trenutak ranije na drugom kraju grada, pred zgradom u Sarajevskoj ulici broj 63, čuvara trgovinskog preduzeća “Zvezda” je gromoglasna eksplozija iz aspuha prenula iz zombijevskog obilaska dvorišta. Vraćajući užurbanim korakom nazad, posvedočio je da je mesto na kojem se nalazio kamion prazno, te da se dotično vozilo udaljuje ka “Mostaru”.

U međuvremenu, sve patrole saobraćajne milicije su alarmirane da budu na oprezu za odbeglim kamionom.

Lagodno krstarenje gradom

Dok je trajala korespodencija između jedinica, nepoznato lice za volanom kamiona neometano je krstarilo gradom, pritom zaputivši se preko Savskog mosta umerenom brzinom prema Zemunu. Dežurni milicioner na mostu, Ilija Baša, izvestio je islednike da je spazio vozilo, ali nije ga zaustavio kako nije bilo blagovremenog upozorenja o krađi.

Ovaj razgovor naprasno prekinula su iz daljine svetla izvesnog vozila, koje se približavalo mostu krajnje prekomernom brzinom. Bilo je sat vremena iza ponoći, kada se ispostavilo da je neuhvatljivi kamiondžija negde napravio polukružno okretanje i hitao nazad ka centru grada.

Žaca na mostu ostavio je vezu otvorenu kako bi se postarao da je zaista reč o vozilu sa poternice, ali nejasni šum koji je usledio ostavio sve u stanici skamenjenim.

Luda jurnjava na četiri točka

Kada se kamion približavao momku plavom, on je, kao što je prethodno učen, isturio stop palicu, jelte, radi zaustavljanja. Poput razjarenog bika, čim je ugledao crveni krug na njoj, vozač je stisnuo papučicu gasa, ravnajući je sa podom vozila, i protutnjao pored čuvara reda i zakona. 

No, kakva bi to priča bila bez filmske jurnjave, zar ne? U tom momentu sreća se Iliji osmehnula, jer se tik iza teretnog vozila našao putnički automobil oznake C-7108. Zaplenivši kola, milicioner se dao u paklenu poteru.

Kretajući se suludom brzinom, uz oštru škripu guma, skrenuli su u Savsku ulicu. Kod pošte pošlo im je za rukom da prestignu begunca. Mahnito mašući palicom kroz spušteno prozorsko staklo, policajac je na sve načine pokušavao da signalizira kamiondžiji da bezbedno zaustavi vozilo. Ali, avaj! Prebacivši u viši stepen, povećavao je brzinu i udaljavao se od automobila, odlučno ne stavljajući tačku na ovu furioznu trku.

Ipak, kraj se nadzirao, kada je milicioner prelomio i upotrebio agresiju. Gotovo ispred preduzeća “Srbolek”, pretekao je kamion i isprečio mu se nasred puta. Kud će - šta će, vozač je posegao za ručnom kočnicom, zaustavivši se u mestu.

Kada vino teče venama

Uz pomoć nevinog vozača čiji je vozilo bilo konfiskovano, kradljivac je doslovno izvučen iz kabine i bačen na asfalt. Istog trena pozitivce je zapahnuo vonj alkohola, koji je nesumnjivo dopirao od zlikovca. Legitimacijom je utvrđeno da se radi o Veliboru Vujoviću, šoferu iz Beograda. 

Po dolasku u stanicu, sabravši se koliko-toliko, dao je izjavu glavnom isledniku: “Sećam se da sam popio oko tri litre vina i da sam posle, teturajući se, došao do automobila… Kuda sam išao i kako sam vozio ni sam ne znam.” 

 

Temeljna istraga je pokazala da je kamion u vlasništvu preduzeća u čijoj službi je on bio. Dakle, iako formalno nije bilo krađe, a živo čudo ni pričinjene materijalne štete, na račun dotičnog ipak je iznet sijaset optužbi sa kojima se morao da suoči pred tadašnjim prekim sudom.