Beše taman polovina novembra te predratne 1939. godine, a u sportskoj redakciji časopisa "Vreme" zazvonio je telefon.

Glas sa druge strane žice obavestio je novinara o nastupajućoj biciklističkoj trci. Imala se održati nekoliko dana kasnije, u nedelju, 19. novembra, sa početkom u 19 časova.

Novinaru tu odmah nešto bi sumnjivo. Njegov sagovornik, Đorđe Drljačić, beše proslavljeni biciklistički šampion, pa mu ovaj smesta uputi rafal pitanja.

"Zar još trke, po ovom vremenu?! A kad to, gde, na kojoj pruzi i ko priređuje?"

Sagovornikova replika zazvučala je još sumnjivije: "U sali bioskopa Avala".

"Kako!!! Ne terajte šalu!"

"Jes’, bogami. Baš tamo, i, na pozornici."

Morao je Drljačić dalje razuveriti novinara. Reče mu da je uz pomoć još dvojice trkača, obojice proslavljenih reprezentivaca jugoslovenskog biciklističkog sporta, konstruisao jedan specijalan aparat sa valjcima.

"Fina stvar!", nadovezao se, uputivši na kraju i pozivnicu: "Dođite samo i povedite fotoreportera. Do viđenja!"

(Ne)zvanična premijera prvog sobnog velosipeda

Sastavši se po dogovoru, reporteri su se odista našli pred neobičnom spravom. Oko nje su se već vrzmali Drljačić i Josip Pokupec, a njihove gošće iz sportske redakcije odmah su uočile i nekakve male valjke na ležištima.

Mogli su se, kako se videlo, na njima voziti dvojica trkača. Valjak na prednjim točkovima imao je i kaiševe privezane za jedan "sat" na sredini sprave. Drljačić se odmah dade u pojašnjavanje ovog mehanizma: radi praktične demonstracije, on i Pokupec ga zajedno "uzjahaše". Čim su zapedalirali okrenuti jedan ka drugom, točkovi i valjci su se počeli sve brže okretati.

Ličilo je kao da zaista voze pravu trku – jedino se nisu micali s mesta. I graške znoja su na njihovim licima odavale napor. Dve različito obojene kazaljke za to vreme pratile su brzinu.

"Vozimo najmanje 50-60 kilometara na sat!", doviknuo je Drljačić.

Tada im već i reporteri rekoše da su dovoljno videli i da se ne zamaraju više. Silazeći sa valjka, zajapureni Drljačić zaključio je ovu prezentaciju dodavši da je njihova naprava idealna za zimski trening, ali "i za propagandu biciklizma u ovo vreme kad nema trka".

Kako su prestonički šampioni pozajmili novu-staru ideju

Mada su ga reporteri "Vremena" tada premijerno videli, dvojica šampiona otkriše da ovaj izum i nije sasvim nov. "Trke u mestu" već su bile popularne van granica zemlje, naročito u Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj i Belgiji. Za mnoge tamošnje trkače, bicikl sa valjcima, kaiševima i satom koristio je za redovne zimske treninge.

Na ovim prostorima za njega su znali još samo Zagrepčani. Priređivali su već na ovakvom aparatu i uspešne trke. Kako je to Pokupec objasnio, "znalo je doći i po 600-700 ljudi na priredbe".

Otuda su se naši trkači dosetili – zašto ne bi pokušali i ovde? Videvši da inostrani klubovi priređuju ovakve trke i po svakom vremenu i preko cele zime, odlučili su da ga konstruišu i u Beogradu.

Da li će trke pod krovovima zaživeti širom zemlje?

Kao i evropskim trkačima, sprava bi im poslužila da ni tokom zime ne izgube kondiciju. Jedina razlika beše tehničke prirode – brzinu i kilometražu merile su kazaljke povezane s valjcima, koje su vozačima pokazivale "skor" kao na pravoj stazi.

U svemu ostalom nije bilo granice: najveća brzina nije mogla da se postigne. Doduše, samo jedna ovakva sprava koštala je naše šampione 6.000 dinara.

Đorđe Drljačić je ipak bio optimističan. "Mislimo da priredimo trke i u unutrašnjosti", objasnio je reporterima, verujući da će pedaliranje pod krovovima sala zaživeti i u jugoslovenskim gradovima.

Stoga ovo beše ideja sa većom svrhom – da i biciklizam kao sport kod nas dobije pažnju kakvu zaslužuje. Ako će i trkači uz ovu valjkastu napravu revnosno trenirati, ovdašnja će reprezentacija imati vozače koji će je dostojno predstavljati na trkama.

No, da bi uopšte sastavili ovu spravu, jugoslovenski prvaci morali su dobaviti valjke iz Francuske. Sat sa kazaljkama za merenje su sami napravili, a do najavljene trke je ostalo da se na njemu podese još samo sitniji delovi – poput crvene sijalice koja će automatski zasvetleti kada se neki od trkača prvi dokotrlja na cilj.

Tako i ovom nadograđenom biciklu više ništa neće nedostajati. Završavajući svoju prezentaciju, Đorđe Drljačić je novinarima obznanio da su, uz Pokupca, Čabraju i njega samog, učešće u "trci na valjcima" prijavili reprezentativci sva četiri prestonička biciklistička kluba: "Fortune", "Avale", "Mitića" i "Jugoslavije". Nedeljno novembarsko veče ostalo je rezervisano za premijeru ove neobične sprave, a reporteri su samo mogli zaključiti: "Biće to, nesumnjivo, jedna lepa i zabavna priredba".