Koliko vam vremena treba da otkucate SMS ili poruku na nekom od mesindžera, minut, dva?

A da stignete od Zemuna do Beograda u vreme najvećeg špica kad pod saobraćajnim kolapsom pokleknu tri i po putnička mosta preko Save? Pola sata, sat, sat i više?

Upravo toliko vremena (sat i više) je nekada bilo potrebno telegrafskoj poruci da stigne od Zemuna do Beograda. I to brodom.

A onda se 1855. godine sve promenilo.

Žica koja treperi

Ukoliko pitate nekoga kada je nastao telegraf, dobićete više odgovora. Jedni će se okrenuti istoriji i spomenuti stare narode koji s koristili razne kanape, žice, vatrene i dimne signale da prenesu kratku poruku s jednog kraja na drugi. Neki će se setiti i dovikivanja, posebno svojstvenog onima koji su živeli u brdsko-planinskim predelima. Tu je i optički telegraf Francuza Kloda Šapa koji je nastao revolucionarne 1792. godine i dobrano nadživeo Napoleonovu Francusku.

Istorija tehnike, pak, na mesto tvorca onoga što danas smatramo telegrafom beleži američkog pronalazača Semjuela Morezea. Morze je 1837. godine osmislio prvi elektromagnetni telegraf, koji je za prenos signala koristio bakarne žice. Sedam godina kasnije, ove žice su prvi put zatreptale na relaciji Vašington – Baltimor, kada je poslata prva telegrafska poruka na većem rastojanju.

Ovaj brzi način komunikacije savremenici su dočekali sa velikim uzbuđenjem i nestrpljenjem, te je za samo deset godina na teritoriji Amerike i Evrope nikla čitava mreža telegrafskih linija. Jedna od krajnjih tački na Balkanu bilo je Zemun u koji su stizale telegrafske depeše iz Pešte i Beča.

Pored komunikacije između vlada, diplomata i ponekog imućnijeg građanina, telegraf je služio i za prenos privrednih informacija i novosti. Naime, svakog dana je u Zemun telegrafski stizala poruka sa kursom bečke berze. Nju bi preuzimali kuriri, koji bi potom brodom ili čamcem prelazili Savu i važnu informaciju prenosili vladi i zainteresovanima trgovcima.

U to vreme je prelazak mogao da potraje sat, dva, pa čak i tri, te je predstavljao pravi napor kako za kurire, tako i za one koji su poruku čekali.

Brza pošta, al’ zamalo

Ova praksa "pliva patka preko Save, nosi pismo na vrh glave", održala se sve do kraja 1854. godine, kada Ustanobraniteljska vlada odlučuje da se Beograd i na ovaj način modernizuje. Važno je napomenuti da je zalaganjem kneza Aleksandra Karađorđevića i Ustavobranitelja 1843. godine uspostavljena jedinstvena država poštanska služba u Srbiji, na temeljima ranije odluke kneza Miloša iz 1835. godine.

Za realizaciju ovog važnog državnog poduhvata odabran je Miliovoje Petrović-Blaznavac koji oddlazi u Beč radi nabavke telegrafske opreme i angažovanja stručnjaka koji će uspostaviti prvu srpsku telegrafsku mrežu. Istovremeno, usvojen je prvi zakon kojim je regulisan rad i upravljenje novom tehnologijom – "Telegrafičeski zakon".

Po povratku iz Beča počinje uspostavljanje prvo međunarodne telegrafske veze, te su početkom 1855. godine postavljeni drveni stubovi u koritu reke i razvučene žice preko Save. Intresantno je da se zemunska ispostava telegrafa nalazila u bivšem karantinu, čuvenom zemunskom Kontumcu. Odatle je 13. marta (po starom kalendaru) iste godine poslata prva telegrafska poruka za Beograd.

Patke i kuriri su napokon mogli da odmore, bar na par dana. Naime, kako beleži hroničar Beograda, komediograf Branislav Nušić, već 24. marta je došlo do obustave telegrafskog saobraćaja "zbog prekinute veze", uz molbu da se depeše i dalje šalju poštom. Srećom, kvar je ubrzo otklonjen.

Telegraf osvaja Srbiju

Dolazak telegrafa u Srbiju bio je vanvremenski događaj. Tradicionalno skeptični srpski domaćini gledali su čudne ljude koji postavljaju stubove po njivama i uz put, i razvlače žice. Da se ne bi desilo da nešto zafali, odlučeno je da se oformi posebna pandurska služba koja će nadgledati i čuvati stubove.

A plan je bio zaista velikog obima – odlučeno je da se u kratkom roku sa Beogradom (i Jevropom) povežu tri grada – Aleksinac, Kragujevac i Smederevo. Tako je već 3. aprila 1855. godine, tačno u 12:45 u Beograd iz Kragujevca stigla prva telegrafska poruka u unutrašnjem saobraćaju. Devet dana kasnije stigla je i prva telegrafska depeša iz Aleksinca u kojoj je javljano da je tog jutra u 8 sati i 10 minuta otvorena aleksinačka "štacija".

Razvoj telegrafije se u Srbiji brzo odvijao. U narednim godinama povezani su i Negotin, Knjaževac, Šabac, Čačak, Užice, Loznica i drugi gradovi i varoši. Prvi pravi zakon o telegrafu donet je 1867. godine, a u "Krvični zakonik za Kneževinu Srbiju" iz 1860. godine unete su kaznene odredbe koje se tiču telegrafa.

Telegraf je u narednih vek i nešto bio svedok raznih društvenih i političkih događaja i promena. Tako su prve žene u državnu službu primljene 1892. godine i to na poziciji telegrafistinja. Telegrafom je stigla i čuvena objava rata Srbiji 1914. godine, a njime su održavane veze sa saveznicima tokom oslobodilačkih ratova. Vremenom je ova tehnologija zamenjena novijom, te su od pedesetih godina prošlog veka telegrafski aparati ustupili mesto teleprinterima.