Premda je potekao iz skromne šabačke porodice Marko Stojanović (1844. – 1923.) dogurao je do viceguvernera Narodne banke Srbije. Iako danas pomalo zaboravljen, Stojanović je ostavio značajan trag u političkoj istoriji. Ne sme se zaboraviti ni njegov doprinos popularizaciji fotografije u Srbiji i arhiva koju je ostavio za sobom, a koja svedoči o prestonici koja je ostala negde davno iza nas.


Foto: Arhiv NBS / Isak Levi - Marko Stojanović sa svojim fotoaparatom

Advokat koji je voleo ćirilicu

Posle završene osnovne škole Marko Stojanović dolazi u Beograd gde upisuje Gimnaziju, a potom i pravni odsek Liceja. Kako novca za školovanje nije imao, Stojanović je morao da radi. Prvo je služio u kući kod čuvenog vojvode Uzun-Mirka, da bi potom posluživao kod Koste Protića, kraljevskog namesnika. Vredno učeći, završio je škole, a potom ušao u advokatske vode u kojima je brzo izgradio svoje ime.

Stojanović je kao advokat vrlo brzo postao poznat zahvaljujući svojoj ljubavi prema ćirilici. Naime, bio je prvi čovek u Beogradu koji je posebno naručio da se napravi pisaća mašina sa ćiriličnim slovima. Kada je, po prvi put, predao akta iskucana na ovoj mašini, sud beše u nedoumici da li da ih zaprimi ili ne.

Insistirajući na tome da je ćirilica srpsko pismo, Marko Stojanović zapravo je beše rodonačelnik njenog uvođenja u institucije.

Vredan i uporan, Stojanović je stekao veliko poštovanje i ugled, pa je 1884. godine bio jedan od ljudi koji su osnovali Narodnu banku. Zapravo, u dva navrata, od 1890. do 1902. i od 1912. do 1923. godine, Marko Stojanović bio je viceguverner. Šta više, tokom ratnih godina Stojanović je pokazao svu svoju umešnost uspevši da sačuva imovinu Narodne banke od okupatora.

Foto: Marko Stojanović - Besprizorna devojčica sa ulice

Pasija prema objektivu

Prava ljubav Marka Stojanovića ipak bila je fotografija kojom se neizlečivo zarazio devedesetih godina 19. veka. Virus je najverovatnije pokupio od umetnika Anastasa Jovanovića, svog velikog prijatelja.

A nije se Stojanović prepuštao zanosu. Naprotiv, bio je čovek realista i toga se držao i u svojoj umetnosti. Beograd je fotografisao za svoj ćef. Fotografisao je kraljeve i kneževe, ministre i druge viđene ljude. Svojim objektivom zabeležio je venčanje kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin. U potpisu fotografije Stojanović je zabeležio: "Kraljca Draga sa belim suncobranom". Među njegovim radovima je i fotografija kralja Milana kako, na otvaranju izložbe vajara Đorđa Jovanovića, fotografiše generala Magdalenića.

Foto: Marko Stojanović - Franc Ferdiand u inkognito poseti Beogradu 

Isti fotograf zabeležio je i odlazak kralja Petra u Sabornu crkvu na blagodarenje, kao i posetu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda gostionici "Rosija" u Knez Mihailovoj ulici. Ferdinand je, naime, tada bio u inkognito poseti Beogradu, pa vreme nije zabeleženo.

Iza Stojanovića ostalo je više od 500 fotografija koje predstavljaju pravi zapis Beograda i života u njemu na prelazu dva veka.

Foto: Arhiv NBS - Krem beogradskog društva na slici: Marko Stojanović ispred svoje kuće sa kamerom (u sredini), Čedomilj Mijatović (levo), gospođa Talica, ćerka Vladana Đorđevića (desno), i Stojanovićeva ćerka Jevrosima (skroz desno)

Nekada dom, danas Akademija likovnih umetnosti

Stojanović je Beogradu i Srbiji za života pružio svoj rad, a nakon smrti, ostavio im je svoju kuću u Knez Mihailovoj ulici 53-55, gde se danas nalazi Akademija likovnih umetnosti. Ovaj impresivni objekat za viceguvernera je projektovao arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića.

Stojanovićev dom je podignut oko 1885. godine. Raskošna fasada i enterijer koji su oduzimali dah činili su ovaj objekat jednim od najboljih prestoničkih kuća. U prizemlju su bili smešteni dućani, a na spratu je živeo Stojanović.

Međutim, kuća je samo kratko služila kao stan viceguvernera. U njoj se zatim nalazio austrougarski konzulat, a kasnije je u njoj smeštena likovna akademija.

Foto: Arhiv NBS / Marko Stojanović - Kovač koga je Marko Stojanović slikao za potrebe izrade novčanice od 20 dinara

Miloš i Karađorđe u jednom spomeniku

Miloš Obrenović i Karađorđe Petrović zajedno su predstavljeni samo na jednom spomeniku, onom za koji je zaslužan upravo Marko Stanojević. Ako niste čuli za ovaj spomenik to je zato što je izazvao brojne sporove i nikada nije izložen kako je planirano, već je završio u zgradi Patrijaršije, daleko od očiju javnosti.

U stvari, Stojanović je 1904. godine, povodom obeležavanja 100 godina od Prvog srpskog ustanka, angažovao Đoku Jovanovića vajara i naručio spomenik "Pomirenje" na kome će Miloš i Karađorđe biti zajedno. Iza svega je stajala želja da spomenik "jednom za svagda izmiri pristalice obeju dinastija". Izradu spomenika Stanojević je platio svojim i novcem iz zaostavštine kralja Aleksandra Obrenovića, koji je ubijen godinu dana ranije.

Kompozicija skulpture prikazivala je Karađorđa sa pištoljima kao simbol 1804, dok je Miloš imao sliku Muhameda oko vrata kao simbol 1830. godine. Preko grudi dvojica vođa su povezana zastavom kao simbolom naroda za čiju su slobodu izgarali.

Foto: Arhiv NBS / Marko Stojanović - Grupa beogradskih dana, oko 1910. godine

Stojanović je želeo da spomenik postavi ispred svoje kuće, međutim vlasti su bile drugačijeg mišljenja. Zapravo bilo je i gradskih oca koji su Dvoru podneli tužbe sa imenima i vajara i Stojanovića. Umesto da pomiri, spomenik je rasplamsao strasti simpatizera sukobljenih dinastija.

Marko Stojanović nije dočekao razrešenje ovog slučaja. Preminuo je 1923. godine. Sukobi oko spomenika su se nastavili, a nakon što je postalo jasno da će završiti u đubretu, preuzeli su je ljudi iz Patrijaršije.