Trač da će Nikodije Lunjevica biti proglašen za prestolonaslednika trona Obrenovića izazvala je veliko nezadovoljstvo u zemlji. Najmlađi brat kraljice Drage našao se u nezavidnom položaju jer kralj Aleksandar nije želeo da potvrdi, ali ni da opovrgne glasine. Dodatno ulje na vatru dodavalo je i bahato ponašanje braće Lunjevica, posebno starijeg Nikole koji je odavno bio poznat po ekscesima koje je pravio i koje je kraljica i njena svita zataškavala.

Krvavi sukob među braćom

Koliko je Nikodije Lunjevica bio okarakterisan kao dobar drug i veran oficir, toliko je stariji brat bio poznat po bančenju, nepoštovanju pretpostavljenih, neumerenom piću. I ne samo to, zbog glasina o mogućem postavljanju Nikodija za prestolonaslednika, Nikola je prvo prikreveno, a zatim i otvoren pokazivao svoju mržnju prema mlađem bratu.

Kulminacija se desila početkom 1903. godine u Smederevu gde su se braća zatekla na imanju svog zeta, kralja Aleksandra. Pošto kralj nije voleo alkohol i bančnenje, zabranio je Lunjevicama da se provode u njegovom dvoru. Umesto toga pijanka je nastavljena u obližnjoj kafani. Kako je Nikola satirao jednu po jednu čašicu, tako je njegovo ponašanje bilo sve agresivnije kako prema poslužiteljima i drugim gostima, tako i prema bratu.

Svedoci su pričali da je do vrhunca sukoba došlo u momentu kada je Nikola upitao Nikodija da li hoće da odustane od mesta prestolonaskednika, kako bi on dobio šansu da zasedne u srpski presto. Podgrejan pićem, Nikodije se ovaj put usprotivo bratu, događaj koji je starijeg šokirao jer je pre toga mladić pristajao na sve zahteve i često delao kao mirotvorac u situacijama kada se stariji brat otrgao kontroli.

Pošto nije bio zadovoljan odgovorom, Nikola je prvo pretio, a zatim i potegao pištolj na brata. U kafani je zavladao tajac, a jedan od prisebnijih gostiju krišom je poslao poslužitelja po žandarma.

Par minuta kasnije, kada su lokalni žandarmi napokon stigli, zatekli su zabrinjavajući prizor. Ne samo da je Nikola vitlao pištoljem i podraživao, već je i prizemniji Nikodije izvukao svoj službeni pištolj i ciljao u brata. Kako je vriska i nervoza dosegla vrhunac, jedan nesrećni žandaram odlučio je da se umeša i uleteo u svađu između braće. U tom trenutku začuo se pucanj, a policajac se stropoštao na pod. Nije mu bilo spasa.

Foto: "The Servian Tragedy", Herbert Vivian

Zavera se kuje

Glasine o ubistvu žandarma od strane Ljunjevice dospele su brzinom zvuka do Beograda. Vojnici podržani od strane političkih protivnika Obrenovića već su imali gotov plan, a ovo im je bio preko potreban povod i opravdanje. Dodatnu snagu daje im brat Svetozara Mašina, Aleksandar Mašin koji i dalje razljućen zbog smrti brata odlučuje da se pridruži zaverenicima. Do vojnika, koji su smatrali da im Aleksandar na nagovor Drage uskraćuje položaj, stižu glasine da je i Nikodije pošao Nikolinim stopama, te da zahteva da ga oslovljavaju sa “Vaša visosti”. Ova zabuna posebno je prisutna u kasnijim sukobima gde se iste karakteristike pripisuju obojici braće Lunjevica, dok oni malo objektivniji tvrde da je ova negativna slika Nikodija daleko od stvarne. 

Zanimljivo je da je Nikodije je imao prijatelje i među zavrenicima koji ga diskretno upozoravaju na tragični događaj. Šta više, neki od hroničara ističu da je i sam bio svestan da se bliži krajnji čas, te se koliko toliko držao po strani. 

Ipak, u kasarni VII puka već je bio odlučen i datum i vreme.

Foto: "The Servian Tragedy", Herbert Vivian

Pucnji u noći

U noći između 29. i 30. maja (po starom kalendaru) 1903. godine kada je izvršen napad na Dvor i izvršen atentat na kraljevski par, Nikola i Nikodije su se nalazili u svojoj kasarni. Na prethodnim sastancima zaverenika bilo je odlučeno da se braća uhapse i da im se posle puča sudi za sva nedela.

Potporučnik Voja Tankosić, jedan od mlađih i svojevoljnijih zaverenika, imao je sasvim druge planove. Buntovan kakav je bio, smatrao je da sa svima onima koji su bili na strani kralja i kraljice treba postupani oštro. Uvreda nanesena vojsci i njemu lično tražila je zadovoljenje.

Tako je i bilo. Braća su uhapšena i izvedena pred preki sud. Rečeno im je da za njih neće svanuti novo jutro. Drugi izvori tvrde da je za egzekuciju bio zadužen zaverenik Josif Kostić. Prema ovoj verziji, Kostić je naredio trojici redova da pucaju u braću. Pošto su odbili, razljućeni Kostić izvukao revolver i pucao u nedužne vojnike. Zatim je ponovio naredbu, ali ovog puta nije bilo otopora. 

Ove dve verzije slažu se u jednom. Braći je bilo ponuđeno da zapale cigaru, posle čega su se čvrsto zagrlili i poslednji put pozdravili. Nisu molili niti su plakali.  U dvorištu zgrade u kojoj se decenijama posle nalazilo japansko poslanstvo čula su se dva pucnja. Voja Tankosić je napokon bio zadovoljan. 

Nekoliko dana potom, u strogoj tajnosti, Nikola i Nikodije, nikada zvanični naslednik prestola Obrenovića, sahranjeni su u manastiru Vujan pored ostalih članova porodice.