Stara poslovica kaže da se o ukusima ne raspravlja. Ipak, slobodno se može reći da je Kapetan Mišino zdanje, ako ne prvo po lepoti, onda svakako jedna od najlepših građevina u Beogradu. Impozantnost ovog objekta nadmašuje jedino njegova istorija koja je palatu od soli i brodova pretvorila u hram znanja.

Foto: Wikimedia commons - Izgled zdanja 1867. godine

Umalo dvor

Zgradu je podigao dunavski kapetan Miša Anastasijević, čovek koji je trgovao solju, posedovao brodove i važio za najbogatijeg čoveka svog doba. Zato ne čudi da je i zdanje koje je planirao da podigne moralo biti veoma posebno.

Zapravo, Kapetan Mišino zdanje bila je prva palata projektovana u srednje-evropskom stilu, u kombinaciji gotike, renesanse i romantike, a prema zamisli Jana Nevole, projektanta iz Češke, inače u to vreme glavnog inžinjera Popečiteljstva vnutrenih dela. Nevola je zgradu okitio različitim ukrasima od terakote i egzotičnih materijala donetih iz inostranstva, sve vreme želeći da je učini sličnom palatama u veneciji, ali tako da objekat ima svoj autentični izgled. Tako fasadu ulepšavaju dve skulpture – Apolon sa lirom i Minerva sa kopljem i štitom.

Radovi na objektu počeli su 1857. godine i bili završeni već 1863. pod dirigentskom palicom neimara Josifa Štajnlehnera. Brzina je bila veoma važna Anastasijeviću koji nije pitao za cenu. Naime, nameravano je da zdanje postane novi kneževski dvor i dom za njegovu kćer Saru i njenog budućeg supruga Đorđa, Karađorđevog unuka i čoveka koji je trebalo da nasledi vladarsku poziciju od kneza Aleksandra.

Anastasijević je veoma mnogo investirao da se ovaj splan sprovede u delo. Zapravo uložio je 100.000 dukata u zbacivanje Aleksandra Karađorđevića s vlasti, ali uzalud.

Umesto Đorđa, na vlast je došla nova dinastija, pa Kapetan Mišino zdanje, umesto novog dvora, postaje zadužbina otečastvu za smeštaj kulturnih i prosvetnih ustanova.

U rukama države

Nakon što je završeno velelepno Kapetan Mišino zdanje postalo je dom Visoke škole, potom gimnazije i Ministarstva prosvete, da bi u današnje vreme tu bio smešten Beogradski univerzitet.

Posebno značajna za kulturni život Beograda bila je velika svečana sala zdanja. U njoj su održavani brojni skupovi, ali i događaji značajni za istoriju države – zasedanja Skupštine 1864. godine, osnovano je prvo inženjersko udruženje 1868, a 1875. priređena je izložba kopija fresaka iz srednjevekovnih manastira i arhitektonskih snimaka koju su organizovali Mihailo Valtrović i Dragutin Milutinović.

Zbog svog značaja, Kapetan Mišino zdanje bilo je među prvim objektima koji su se našli pod zaštitom države. Uredbom o zaštiti beogradskih starina, 1935. prvi put je pokrenuto ovo pitanje, ali je zvanični dokument donet tek 11 godina kasnije.

Foto: Digitalna Narodna biblioteka Srbije - Pogled sa Kapetan Mišinog zdanja

Vatrogasna osmatračnica na vr’ Kapetan Mišinog zdanja

U vreme kada je podignuto Kapetan Mišino zdanje beše daleko najviša zgrada u Beogradu. Sa nje je pucao pogled na čitav grad, grad u kome su požari bili česti i predstavljali veliku opasnost. Upravo zato je knjaz Miloš uveo i prvu zabranu pušenja u gradu: “Ubuduće da se niko usudi na sokaku pušiti ili čibikom praznim po sokaku hodati.”

Kao preventivna mera na krov Kapetan Mišinog zdanja, po Miloševoj naredbi, 1830. godine postavljena je staklena osmatračnica za vatrogasce. Odatle su se dobro mogle nadzirati gusto zbijene drvene kućice u kojima je vatra često znala da zagospodari.

Kada bi ugledao vatru vatrogasac iz staklene kule bi počeo da trubi kako bi uzbunio kolege smeštene na današnjem Studentskom trgu.

Hroničari su zabeležili kako je obavljena jedna intervencija:

“Baš uoči Nove godine 1899. izbio je požar u Savamali. Zapalile su se barake i udžerice. Vatra je odmah primećena od strane dežurnog vatrogasca koji se nalazio u kućici na krovu Kapetan Mišinog zdanja koje svojom visinom dominira nad Beogradom. On je trubom dao znak i već sledeći trenutak izletela su vatrogasna kola, crveno obojena.

Pod dobro uhranjenim konjima vatrogasna kola su jurila praveći po kaldrmi užasnu larmu, uz stravično zavijanje trube u koju je besomučno duvao jedan od vatrogasaca koji je sa još nekoliko drugih stajao na papučama kola, dok su ostali pod šlemovima i sa sekirama za pojasom sedeli visoko na cisterni.“

Inače, u Kapetan Mišino zdanje upravo iz tog razloga bila uvedena i jedna od prve tri telefonske linije – od zdanja do Požarne čete.

Foto: Wikipedia / Bebauautu - U nišama na fasadi nalaze se statue Apolona i Minerve

Oštećenja i obnova zgrade

Centar Beograda vazda je predstavljao metu agresora, pa je njegovo uništenje obično uključivalo i nanošenje štete na Kapetan Mišinom zdanju. Prvi put to se dogodilo dok je zgrada još bila u izgradnji 1862. kada su Turci topovima gađali iz unutrašnjosti Beogradske tvrđave. Zgrada je gađana jer se u njoj utvrdila srpska vojska.

Tokom srpsko–turskih ratova (1876-1878.) u zdanje je smeštena vojna bolnica u kojoj su se lečili ruski dobrovoljci, a tu je postavljena i mala prenosna kapela koju su ranjenici tražili.

U Prvom svetskom ratu objekat se našao pod austrougarskim granatama koje su srušile jedno krilo sa vrednim umetničkim delima.

Najveći deo popravki urađen je u periodu 1919 – 1921. godina, a fasada je poslednji put obnovljena 2013. godine.