Negde u vreme kada je na trg postavljena Terazijska česma, sagrađen je stari hotel „Kasina“. Dok ga 1922. godine na istom mestu nije zamenio sadašnji, u staroj „Kasini“ su do 1920. održavane predstave Narodnog pozorišta.

Odmah do njega, već oko 1870. godine, na mestu „Gostionice kod Pariza“ našao se hotel „Pariz“. Koju godinu kasnije, „Pariz“ će dobiti svog „vršnjaka“ koji i danas nosi ime hotel „Balkan“. U ono vreme, doduše, to je bio stari „Balkan“ – prvi put se pominje oko 1872. godine, i sagrađen je na mestu gostionice koju je od 1848. držao izvesni Sima mehandžija.

Stari „Balkan“ imao je tada samo jedan sprat. Beograđani su ga znali kao „hotel za sve staleže“, a u neposrednoj mu blizini kasnije će se uzdići još jedno zdanje svetskog imena: hotel „Moskva“. No, Terazije su tada, sem hotela, bile čuvene i po kafanama. Tako ste u okolini mogli susresti Beograđane gurmanskih afiniteta, jer je uz nekoliko malih dućana blizu „Moskve“ stajala kafana „Velika Srbija“.

Kako je uvek nudila kvalitetnu hranu i vino, za njenim stolovima su se voleli okupiti poznatiji sugrađani – poput Stevana Sremca ili Koste Vujića, profesora poznatog nam po svom šeširu. Među poznatijim svakako je bila i kafana „Albanija“. U obližnjoj „Zlatnoj slavini“, pak, sretali su se novinari i književnici, a poseban zajednički sto imali su Radoje Domanović, Branislav Nušić i Borisav Stanković.

Stoga je bilo prikladno i da se do kafana nađu izdavačke kuće. Jedna od takvih – redakcija „Zvezde“ Janka Veselinovića – nastala je 1894. godine u maloj radnji kraj kafane „Dardaneli“. Docnije se preselila na ugao Sremske ulice, u jednu žutu kuću iz koje su, nad prizemnim dućanima u sobici na spratu, tokom 1900. i 1901. izlazila redovna mesečna izdanja. U blizini joj je bila i kafana „Kod zlatnog krsta“: sazidana 1860-tih, odavde su srpski dobrovoljci polazili u srpsko-turske ratove, a 6. juna 1896. u njoj je održana prva bioskopska predstava.

Arhitektura po ugledu na gradove Evrope

Sve do početka Drugog svetskog rata, terazijske kafane bile su „druge kuće“ intelektualaca kojima je centar beogradske varoši na prelazu vekova postao stalna adresa. Tako je u kafanu „Kod dva tigra“ često voleo svratiti Đura Jakšić. Poznate mehane bile su i „Uroševa pivnica“ i „Takovo“ (odmah do nje bio je i istoimeni bioskop), dok je u jednospratnici sa baštom stajala „Šiškova kafana“.

U ovom popularnom sastajalištu liberala, mahom se razglabalo o politici uz obavezno prelistavanje štampe. Priliv visokoškolovanih učenjaka u to vreme, pak, odrazio se i na celokupnu arhitekturu Terazija, što se dalo videti po izgledu koji su ponele Smederevska kreditna banka, Dom Vukove zadužbine, atelje fotografa Milana Jovanovića, ili Terazijski kvart – zgrada renesansnog stila koja je danas dom administrativnih službi. U jeku ovog arhitektonskog presvlačenja bilo je, međutim, i ideja koje nikada nisu zaživele. Ipak, Terazije su tokom decenija iznova menjale izgled – novoizgrađena zdanja smenjivala su ona starija, dok pojedina i danas odolevaju zubu vremena.

Kako su godine oblikovale lice Terazija

Među prvima je „presvučen“ upravo sam Terazijski trg. Tokom prve njegove rekonstrukcije, Terazijska česma izmeštena je nešto dalje u Topčider, a za to vreme (tokom 1911. i 1912. godine), preuređenje je nadzirala Jelisaveta Načić.

Česma će, pak, biti vraćena tek 1976. godine. No, na delu ka današnjoj Nušićevoj ulici delimično ju je odmenila velika fontana. Ubedljivo najveće promene na Terazijama dogodile su se između dva rata: tako se umesto žute kuće na sprat oko 1921. godine našla zgrada Praške kreditne banke. Rekonstrukcijom je kasnije u nju smešten hotel „Evropa“, a pored starog hotela „Kasina“ koga je odmenio novi, slično će se desiti i sa tada jednospratnim „Balkanom“. Od 1928. u njemu će se naći Zadužbina Samuila i Goluba Janića, dok je tačno deceniju kasnije na njenom mestu izgrađen novi hotel „Balkan“.

Iste godine, 1938., umesto kafane „Albanija“ našla se istoimena palata. Restoran „Atina“ zameniće kafanu „Kod dva tigra“, dok će „Šiškova kafana“ pred Drugi svetski rat postati Pozorište na Terazijama. Bombardovanje Beograda tri godine kasnije ostaviće Terazije u teškim oštećenjima, i tek će 1947., za vreme poslednje rekonstrukcije, one dobiti današnji oblik.

Sa trga su, po projektu arhitekte Nikole Dobrovića, uklonjeni fontana i tramvajske šine. Nakon godinu dana nestaje i predratni hotel „Pariz“. Umesto njega će se naći jedan od najpoznatijih gradskih pasaža, no Terazije će svakako preživeti još nekoliko decenija dok ne postanu jednom od glavnih beogradskih saobraćajnica. Spram izolovane periferije s početka 19. veka, danas bi je teško bilo zamisliti bez višespratnica i četvorotočkaša, ali ono što će je uvek činiti jedinstvenom i jeste njena bogata istorija.