Jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda je grandiozni Spomenik Neznanom junaku na Avali. Svojom monumentalnošću i kontroverznom istorijom privlači pažnju Beograđana i posetilaca Beograda. Iako najveći, nije ni prvi ni jedini.

Da li znate u kom gradskom parku se nalazi prvi spomenik neznanom junaku u Beogradu i jedan od prvih te vrste u svetu?

Događaj kod Limanske džamije

Sve je počelo kasnog popodneva sredinom juna 1862. godine kada je u redu za vodu na "Čukur češmi" došlo do prepirke između turskih vojnika i srpskog dečaka Save Petkovića. Otimanje od krčaga preraslo je u tuču, a zatim i u sukob u kome su zapraštale puške i kubure. Već na ivici strpljenja zbog bahatog ponašanja malobrojne turske posade Beogradske tvrđave, srpsko stanovništvo iskoristilo je ovaj događaj za konačni obračun protiv Turaka. Kao požar, nezadovoljstvo se širilo čaršijom a nekada mirni sokaci pretvarali su se u pravo bojno bolje. 

Pred združenim napadom srpskih varošana, Turci se povlače u tvrđavu, odakle će narednih dana Beograd biti žestoko bombardovan u znak osvete. Ipak, ove sreće nisu bili svi Turci. Oni mirniji i bliži Srbima, takozvane Erlije, živeli su u delu grada oko savskog pristaništa znanog među Turcima kao Liman. Tek kada su videli da se sukob u gornjoj čaršiji ne smiruje, odlučili su da se povuku ka tvrđavi, ali su ubrzo shvatili da im je odstupnica odsečena. Umesto toga, povlače se ka Limanskoj džamiji koja se nalazila na mestu gde je danas noseći stub Mosta kralja Aleksandra, odnosno Brankovog mosta. 

Ipak, Srbi gonjeni pravedničkim gnevom nisu se tako lako smirivali. Videvši da su se Turci povukli u džamiju, okupili su se oko iste i započeli opsadu pod komadnom Bakal-Mite, ratnika iz bitke kod Mišara. Duge časove opsade presecalo je sporadično puškaranje sa obe strane. U jednom trenutku uspeli su i da se probiju i razbiju vrata, te u želji da Turke isteraju na čistac ubaciše zapaljenu luč i slamu. Ipak, zbog promenljivog vretra, ovaj pokušaj je bio neuspešan. Shvativiši da se u džamiji nalaze i žene i deca njihovih komšija, nad besom je preovladao razum, te su Turci pušteni svojim kućama gde su kraj pregovora između Turaka i Srba dočekali pod kuršumima koje je posada sipala iz tvrđave i deleći sudbinu svojih srpskih komšija. 

Prvi spomenik neznanom junaku

Ubrzo su se Beograd i Savamala vratili svojoj svakodnevci, tandrkanju kola kaldrmom i dovikivanju lučkih radnika. Ipak, bilo je i onih koji nisu zaboravili srpske junake i nejač koja je poginula tih dana boreći se za slobodu. Jedan od njih je bio Ćira Hristić, ugledni trgovac iz Savamale i član Magazadžiskog esnafa koji je odlučio da o sopstvenom trošku podigne spomen na te dane slave. 

Nameru je ostvario dve godine kasnije kada je prilikom putovanja u Peštu kupio tovar crvenkastog kamena, kako bi bio napravljen dostojan spomenik i postavljen na Malom pijacu. Ovaj pijac, koji je robom opskrbljivao kraj ispod ulice Kraljice Natalije (nekadašnje Abadžijske čaršije) i Zelenog venca, nalazi se na mestu današnjeg skvera ispred zgrade Beogradske zadruge. Lepi trolisti krst isklesan je u Pančevu i na sebi je nosio značajan natpis:

"U slavu neznanog beogradskog junaka koji oslobodi rodni grad od Turaka". 

Kasnije je Hristić pričao da je ovim činom želeo da baš Beograd dobije prvi spomenik neznanom junaku u svetu, a da je mesto odabrao kako bi svako ko bi u grad pristizao znao da dolazi u hrišćanski grad. Šta se desilo da natpisom, pitanje je koje muči istoričare. Dok jedni tvrde da ga je izbrisao pesak vremena, drugi smatraju da je natpis uklonjen kada je podignut Spomenik Neznanojm junaku na Avali, iz nama nepoznatih i tajanstvenih razloga. Bilo kako bilo, vremenom je sećanje na ovaj značajni spomenik polako bledelo. 

Foto: Wikipedia/ NMedjedov - Krst sa Malog pijaca danas

Sve seobe Krsta sa Malog pijaca

Krst sa Malog pijaca stajaće na ovom mestu naredne dve decenije i nemo posmatrati preobražaj bara i ševara Savamale u elitni kraj koji su naseljavali najbogatiji beogradski trgovci. Sve je počelo izgradnjom Hotela "Bosna", te trasiranjem i uređenjem okolih sokaka u ulice kako bi se pripremio teren za zgradu Beogradske zadruge. Upravo zbog toga, pijac i krst preseljeni su stotinjak metara dalje iza Paranosovog hana.

Ipak, ovo nije bio kraj priče. Početkom XX veka, umesto Paranosovog hana iznikao je Hotel "Bristol", a okolni placevi su o trošku Luke Ćelovića Trebinjca uređeni u park koji se prostirao od hotela do Železničke stanice. U to vreme se park zvao Svetonikolski ili Nikolski park, ali je naziv "park kog Bristola", ipak pustio dublje korene. Današnju podelu park dobija 1942. godine kada je podeljen na dva dela zbog izgradnje mosta (Stari savski most ili Tramvajski most) i pristupne saobraćajnice. 

U narednim decenijama, krst će stajati u parku između dolaznog i polaznog perona BAS, i sa dva preostala platana čuvati sećanje na park. Sećanje na značaj krsta, pak, dodatno će bledeti, kao i crvenkasta boja mermera koja će postati žrtva vremenskih prilika i zagađenja. 

Ipak, nije sve tako crno. Godine 2009. godine izvršena je sanacija krsta, a postavljena je i nova ograda. Ovim je sačuvan jedan od prvih javnih spomenika u Beogradu i Srbiji i sećanje na neznane junake koji su životom platili slobodu davnih junskih dana.