Mitra Mitrović (1): žena iza murala i ispred svog vremena

Ako se tu i tamo prošetate kroz Maršala Birjuzova, sigurno ćete krajičkom oka uhvatiti jedan od sve brojnijih prestoničkih murala. „Žena danas“, piše na njemu u kombinaciji bele i crne boje. A iza i iznad njega – figura ozbiljnog, još više odlučnog izraza lica.

Isti lik ispod natpisa nosi široki osmeh, a iza njega se dâ naslutiti dama bistrih očiju i bistrog pogleda na svet. Podsetila bi na većinu savremenih, elegantno odevenih žena, koje isto tako odlučno koračaju beogradskim ulicama.

Ali, mural isprva nije ni trebalo da se nađe na beogradskoj zgradi – inicijalna ideja je bila da „Žena danas“ osvane na nekoj od uličnih fasada u Požegi. Za damu u sivom kompletu, oba su grada važna. U Požegi je rođena, a u Beograd je došla na studije i, kasnije, da bi ušla u jugoslovensku istoriju.

A ako pitate nekoga da vam kaže ime dotične dame, vrlo je moguće da bi bio pomalo zbunjen. Tako bar stoje stvari kada je reč o opštoj populaciji. Sa istoričarima je već druga priča, jer su ime Mitre Mitrović susretali kroz sve njene hrabre uloge.

Prvi okret ulevo

Ako je tačno da jake žene imaju od koga da nauče da budu jake, Mitra Mitrović je za to savršen primer. Odrasla je u porodici sa još tri sestre i bratom, a bez oca, činovnika u železnici, ostala je veoma rano.

Oca je tokom Prvog svetskog rata odneo tifus. Sva briga o porodici je pala na leđa Mitrine majke, a ona se i sama školovala i uz to odškolovala svu decu.

Mitra se među vršnjacima već tada isticala po darovitosti. Osvojila je stipendiju, a ona joj je otvorila vrata Beogradskog univerziteta. Odabrala je studije jugoslovenske književnosti i u jesen 1930. godine došla na beogradski Filozofski fakultet.

Istim putem visokoobrazovanih građana pošla su i ostala deca Mitrovića. Mitrin brat je docnije postao istaknuti novinar „Politike“, a spram Požege u kojoj je 1912. rođena, Mitra je u Beogradu susrela ponešto drugačiju okolinu od one u kojoj je stasala.

Tih ’30-ih godina prošlog veka, Beogradski univerzitet je bio svojevrsna meka za mlade koji razmišljaju „ulevo“. Mitra je potekla iz patrijarhalnije sredine, ali su joj studije u Beogradu otvorile vrata drugačijem društvenom diskursu. Doduše, imala je i Mitrina majka uticaja svoju na kćer, jer je i sama prigrlila kritički i, pre svega, antifašistički pogled na svet.

Sa takvim predispozicijama, Mitra se lepo uklopila među ostale beogradske studente. Ovi su, pak, dolazili iz svih društvenih slojeva, a nosili su klicu onoga što je postalo revolucionarni pokret. U to vreme su ih nazivali „progresivnom omladinom“, a ona je gajila nadu da će njihovo levo orijentisano razmišljanje i delovanje promeniti društvo čije vrednosti im (više) nisu bile bliske.

Elegantna gospođica ilegalka

Mitra Mitrović, poput mladih koji su to vreme kružili po Beogradskom univerzitetu, bila je deo generacije stasale za vreme Šestojanuarske diktature. Dok je Aleksandar I Karađorđević išao putem apsolutističke vladavine, Mitrina generacija je svedočila mnogim manjkavostima građanskog društva – pre svega, površnosti, bogađenju i pohlepi.

Mitra se već 1931. uključila u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Postala je jedna od najvrednijih članica, a bez nje nije prolazio nijedan studentski protest. KPJ je tada još bila ilegalna, ali to nije sprečilo Mitru da 1933. godine postane njen član.

Studije i partijska aktivnost su joj donele i prvu veliku ljubav. Upoznala je mladog komunistu Milovana Đilasa koji joj je kroz nekoliko godina postao suprug, a kasnije na političkoj sceni i zamenik premijera. No, oboje su pre toga dospeli na metu predratne vlasti. Dotična je na akcije KPJ odgovarala hapšenjem, pa su se i Mitra i Milovan nekoliko puta nalazili iza rešetaka.

No, imala je Mitra i sebi svojstven modus operandi. Zavereničku aktivnost – a ona je, između ostalog, podrazumevala „rasturanje“ političkog materijala – Mitra je obavljala kao elegantna, vesela gospođica na proputovanju jugoslovenskim vozovima.

Uostalom, ko bi za takvu damu posumnjao da nosi kofer sa duplim dnom, pa još natovaren kompromitujućim pamfletima? A godinu dana pre nego što će Mitra diplomirati, osnovana je i međunarodna koalicija Narodni front. U njemu su se 1933. godine okupile levičarske partije, zagovarajući antiratne i antifašističke stavove. Mitra je tako postala saradnica inostranih političkih sličnomišljenika.

(Ne)skrivena borba za jednakost i prava žena

Kada je 1934. godine diplomirala, Mitra je prvi put ušla i u Skupštinu grada Beograda. Godinu dana kasnije se priključila Ženskom pokretu, u kome je osnovala i bila prva predsednica Omladinske sekcije. Uskoro će za njeno ime saznati šira javnost, kada se prihvatila jednog od svojih najznačajnijih projekata.

Pošto je tadašnji režim na članstvo u KPJ gledao sa podozrenjem, Mitra se paralelno držala i ponekih legalnih tokova. Sarađivala je sa štampom, što joj je pomoglo da uspostavi vezu sa širom publikom.

Ali, znala je Mitra šta zapravo želi da postigne. Kada je pokrenula časopis „Žena danas“, cilj joj je bio je da kroz uobičajene, ženske teme provuče antifašističke i antikapitalističke poruke. Mitra ih je na ovaj način otvoreno zagovarala, zbog čega je glas o njoj dosegao do žena izvan Beogradskog univerziteta.

Razume se da su uz to išle i, za to vreme, progresivnije poruke ženama: od vaspitavanja dece, borbe za pravo glasa, za bolje uslove rada, do prava na abortus. „Žena danas“ se čitala na sastancima sindikata i sekcija, te su ideje o prosvećivanju dospele i do širih narodnih masa.

Pod budnim okom režima i cenzora

Sukladno svojim aktivnostima, Mitra se prihvatila i organizovanja štrajkova po fabrikama. Ali, imale su takve dužnosti i drugu, rizičniju stranu. Pošto ni režim nije bio slep kod očiju, Mitra je dobro znala da joj nad glavom u svakom trenutku visi cenzura. Štaviše, svaki odštampani broj „Žene danas“ je najpre morao da prođe kroz ruke cenzora, koji su procenjivali da li je podesan da se nađe u distribuciji.

Najzad, vlasti su mu presudile 1940. godine. 30. broj časopisa je zabranjen, ali Mitra nije odustajala. Sada je već slovila za istaknutu članicu KPJ, a budući da je svet srljao ka još jednom svetskom ratu, nisu prestale ni njene partijske aktivnosti.

Kada je vojska aprila 1941. kapitulirala, a zemlja se našla pod okupacijom, komunisti – a među njima i Mitrovićeva – počeli su da razrađuju planove za pripremu oružane borbe. Zadatak je bio sakupiti vojnu opremu, municiju i oružje kako ih se ne bi domogli okupatori. Ali, huškanje na revoluciju je u svakom trenutku moglo da pođe po zlu, što je Mitra saznala kada je poslata u logor na Banjici.

 

Nastaviće se...